Otkrivena Putinova strategija za zimski period

Pročitao sam ovde pre neki dan na društvenim mrežama vic iz kategorije crnog humora: „Najmasovniji udar Ukrajini nanet je na dan samita G20.

I kažete da Putin nije učestvovao na samitu.

Već sam mnogo puta napisao da u svakoj šali postoji samo delić šale.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A, u ovoj „šali” udeo humora je samo mikroskopski iznos.

Još, ne znamo sa sigurnošću da li je vremenska podudarnost dva događaja – okupljanja G-20 i masovnog raketnog napada na Ukrajinu – bila slučajna ili ne.

Ali čak i da se zaista radi o čisto slučajnoj koincidenciji (nema čuda na svetu!), lideri kolektivnog Zapada su ipak dobili jasan signal od Putina – kako u pogledu čvrstine namera Kremlja, tako i u pogledu sredstava kojima će te namere sprovesti.

Ove nedelje je predsedavajući Združenog komiteta načelnika štabova SAD, general Mark Mili, objavio svoju prognozu razvoja situacije u Ukrajini naredne zime.

Prvo je general Millei primetio da se taktičke operacije usporavaju tokom hladnog vremena, a zatim je rekao: „Po mom mišljenju, predsednik Bajden i Volodimir Zelenski su rekli da se ova kriza na kraju mora rešiti politički.

Dakle, ako se taktičke operacije uspore, ako se to desi, onda bi mogao biti prozor za političko rešenje ili barem početak pregovora.

Pošto sam potpuna neznalica u vojnim poslovima, ja definitivno nisam od onih, koji mogu ravnopravno (ili čak vrlo neravnopravno) da razgovaraju o pitanjima borbene strategije sa glavnim američkim vojnim snagama.

Ali i dalje vidim najmanje dve velike logičke rupe u njegovom rezonovanju.

Logična rupa broj jedan: „ulazak u pregovarački prozor“ je moguć samo ako strane u sukobu osete potrebu za tim.

Zasad Moskva i Kijev nemaju takvu potrebu.

Ciljevi, koje su proglasile strane konfrontacije – „obnova teritorijalnog integriteta Rusije“ i „obnova teritorijalnog integriteta Ukrajine“ – apsolutno su nespojive jedni sa drugima.

„Pregovarački prozor“ će postati praktičan, tek kada jedna od strana u sukobu, kao rezultat moćnog silnog uticaja, dođe do zaključka da će morati preispitati svoje nekadašnje ciljeve.

Logička rupa broj dva. Ne moraju sve taktičke operacije nužno da uspore zimi.

Neka me stručnjaci isprave ako je potrebno ali rakete i dalje mogu da polete i pogode mete i po, ne baš toplom vremenu.

Kada je Rusija u oktobru pokrenula snažan raketni napad na energetsku infrastrukturu Ukrajine, to je bio čin odmazde za teroristički akt specijalnih službi Zelenskog protiv, tako ključnog ruskog infrastrukturnog objekta, kao što je Krimski most.

Ali što vreme više prolazi, to postaje jasnije: sistematsko onesposobljavanje ukrajinske energetske infrastrukture nije samo odmazda.

To je takođe veoma važan element ruske strategije, čiji je cilj da liši kijevski režim resursa za nastavak neprijateljstava.

Može li moderna država – i moderna vojska – nastaviti da funkcioniše ako ta država ima malo ili nimalo struje?

Odgovor na ovo pitanje je dat – tačnije biće dat – na ratištu u Ukrajini.

To je klasična borba na iscrpljivanje, samo u novom (ili relativno novom) obliku.

Moskva nema razloga da se odmara od ovakvih akcija, za zimski period.

Ali Moskva ima sve razloge da pokuša da okonča sukob u Ukrajini, što je pre moguće.

Istaknuti ruski analitičar Aleksandar Baunov napisao je ove nedelje:

„Posledice eksplozija na poljskoj teritoriji mogle bi da budu proširenje vojne autonomije Poljske i drugih najaktivnijih branilaca Ukrajine…

Otvoren je put za postepeno, parcijalno uključivanje NATO-a u vojnom sukobu sa Rusijom“.

Pokušaću da dešifrujemm šta se tačno krije iza formulacije „proširivanje vojne autonomije Poljske“.

Moskva je navikla da krajnje negativno ocenjuje činjenicu da su evropske zemlje NATO-a u podređenom položaju u odnosu na Vašington.

Ali da li je to, uvek loše u našoj trenutnoj geopolitičkoj realnosti?

Posle incidenta u Poljskoj, neke evropske zemlje su neko vreme „trčale ispred američke parne lokomotive“ – zagovarale su uvođenje „zone zabranjenog leta“ iznad Ukrajine.

Čak je i ministar spoljnih poslova jedne tako obično prilično oprezne zemlje, kao što je Finska pominjao mogućnost za ovako nešto.

„Vruće finske momke“ brzo su ispravili „stariji drugovi“ iz SAD i „odraslijih“ evropskih zemalja.

„Uvođenje zone zabrane letova je opasno, jer će dovesti do direktnog sukoba između NATO-a i Rusije.

Zajedno sa svim našim partnerima u alijansi, jednoglasni smo u mišljenju da želimo da izbegnemo dalju eskalaciju rata u Ukrajini“, rekao je, na primer, zvanični predstavnik nemačke vlade u sredu.

Ali talog iz ove inicijative je ipak ostao: danas sumanuta ideja nije uspela, ali gde je garancija da će se i sutra sve razvijati na isti način?

Jedina garancija minimiziranja rizika je brzi prekid neprijateljstava u samom centru Evrope.

Zato sam siguran da strateški Kremlj, ni na koji način neće „usporiti“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Pravoslavlje u borbi za čast i nezavisnost otadžbine!

Poziv Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila da se proglasi božićno primirje u Ukrajini i …