Fjodor Lukjanov: Zašto je sukob Rusije i Ukrajine egzistencijalan za obe strane

Događaji, od prošlog februara su tada bili šok ali sada izgleda da je sukob bio neizbežan.

Piše Fjodor Lukjanov, glavni i odgovorni urednik časopisa Rusija u globalnim pitanjima, predsednik predsedništva Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i direktor istraživanja Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj.

2022. godina je sve, izvrnula naopačke.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uz pomoć retrospektiva – nakon, što smo prevazišli šok, koji su svi doživeli u februaru, kada su ruske trupe ušle u Ukrajinu – nije tako teško objasniti, kako je do toga došlo.

Pa čak i kako drugačije nije moglo.

Takođe, posle punih deset meseci prilično je jasno zašto kampanja nije prošla kako je planirano.

Ovo poslednje je verovatno čak i pozitivna stvar.

Fasada se raspala, otkrivajući okvir.

Nije bilo baš onako, kako se zamišljalo.

Neke konstrukcije, za koje se smatralo da su nosive iznenađujuće su se spustile.

Drugi, za koje se sumnjalo da su nepouzdani, ustali su jači, nego što se mislilo.

Manje je iluzija, iako informaciona mašina radi da ih održava.

Ali to je u osnovi, po inerciji.

Očigledna je potreba za radikalnom obnovom arhitekture.

Ukrajinska nagazna mina je postavljena, kada se Sovjetski Savez raspao.

Mračni realisti su od samog početka znali da odvajanje onoga, što je dugo bilo jedinstven prostor – gde je bilo gotovo nemoguće povući prirodnu granicu – neće biti moguće.

U Rusiji, kao na dnu tresetišta, tinjalo je neslaganje sa gubitkom teritorija, od kulturnog i istorijskog značaja.

U Ukrajini su radikalni nacionalisti žalili da je nezavisnost došla „besplatno“ i verovali da se nacije rađaju u ratovima.

Ekstremi su se sada spojili.

Rusija je preuzela ukrajinsko pitanje, kada je postalo centralno u svetskom poretku.

Iako je možda bilo obrnuto – postalo je toliko važno, jer je Rusija pokušala da to reši.

Prelomna tačka je verovatno bila odluka bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, o tome da li da nagne Zapad (ka EU) ili Istok (ka EEU), još 2013. godine.

Dve različite pozicije su sada čvrsto isprepletene.

A, naša zemlja se suočava sa žestokim otporom, zbog želje susedne države da odbrani svoj identitet i spremnosti zapadnih velikana da žrtvuju upravo ovaj narod da bi Moskvu postavili na njeno mesto.

Međutim, Rusija se dobrovoljno podvrgla ovom stres testu i od ishoda zavisi njena budućnost.

U ovom trenutku više nije moguće preokrenuti kurs.

Štaviše, neizvesnost ciljeva „specijalne vojne operacije“ odražava sveobuhvatnu prirodu izazova.

Ciljevi neće biti u potpunosti shvaćeni do kraja, jer neće biti očigledni, dok se to ne ostvari.

Posebnost savremenog sveta je u tome, što ne postoji takva stvar, kao što je čista pobeda.

Ovo je glavni paradoks ovde – rat se vratio, kao oblik državnih odnosa ali ne podrazumeva jasan ishod u klasičnom smislu.

Ovo dramatično komplikuje prirodu konkurencije i čini je nelinearnom.

A, njen rezultat je, dakle, „hibridan“, pri čemu je odlučujući faktor izdržljivost i otpornost država, pod salvom različitih udaraca kojima obiluju nepredvidivo međunarodno okruženje.

Sukob Rusije i Ukrajine postao je sukob za samoopredeljenje za Rusiju koliko i za Ukrajinu.

U bukvalnom smislu: kao u tome, ko smo.

Dok je samoopredeljenje Ukrajine slično primerima iz istorije izgradnje nacionalne države, u Rusiji je situacija daleko složenija.

Mnogi koncepti iz prošlosti neće proći test ovog sudara.

Potpuno arhaične pozicije su neodržive u današnjim globalnim uslovima, čak i ako se čini da se svet okrenuo unazad.

Ali ni postmoderna imitacija više neće raditi.

Previše je stvarno i tragično. „Ne puki recital od glumca, već ozbiljan gubitak, koji on mora da otkrije“, da citiramo pisca Borisa Pasternaka u njegovoj pesmi „Trebalo je da znam da će se to dogoditi“.

Godina između tridesete godišnjice raspada SSSR-a (decembar 2021.) i stogodišnjice njegovog stvaranja (poslednja nedelja 2022. godine) postala je neverovatan portal u večnost.

Ponovo su aktuelna večita egzistencijalna pitanja, sa kojima se naša zemlja kroz svoju istoriju iznova suočavala.

Svetski poredak može da čeka.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Pravoslavlje u borbi za čast i nezavisnost otadžbine!

Poziv Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila da se proglasi božićno primirje u Ukrajini i …