Borba Info Vesti
Putovanje Vilijama Bernsa govori nešto, o tome kako se gleda na kompetenciju Antonija Blinkena i njegovog Stejt departmenta.
Američki predsednik Džo Bajden poslao je svog direktora CIA Vilijama Bernsa, koji je bio državni sekretar i zamenik državnog sekretara za vreme predsednika Baraka Obame, u inostranstvo da pokuša da posreduje u dogovoru između Izraela i Hamasa…
Detalji o tome šta je Berns razgovarao sa visokim diplomatskim i obaveštajnim zvaničnicima Egipta, Katara i Izraela, još nisu poznati.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte
Međutim, izveštava se da najnoviji izraelski predlog poziva, na 60-dnevnu pauzu u borbama u zamenu za postepeno oslobađanje, više od 100 zatvorenika koje još drži Hamas, prvo žena i dece, zatim muških civila, vojnog osoblja i ostataka talaca, koji su umrli u zatočeništvu.
Iako se šef CIA zaista sastao sa kolegama iz obaveštajne zajednice, njegovo prisustvo odražava, nešto što se loše odražava, na stanje američke diplomatije i implicira nedostatak stručnosti u Stejt departmentu.
Treba napomenuti da američka vlada ima mnogo različitih kancelarija, biroa i odeljenja koji se međusobno takmiče za finansiranje i uticaj.
Decenijama su CIA i Stejt department pokušavali da ostanu odvojeni.
Na primer, Majls Koplend mlađi, osnivač CIA, primetio je da je Stejt department u početku bio nesklon nekim, od njenih tajnih aktivnosti, kao što su agenti koji koriste diplomatske akreditive kao pokriće.
Tokom Hladnog rata, rekao je Koplend, Stejt department, ne samo da je odbijao da učestvuje u aktivnostima CIA, već nije želeo da bude obavešten o njima, kao u slučaju puča u Siriji 1960-ih.
U modernim vremenima, došlo je do približavanja ove dve agencije i drugih, što odražava prioritete uzastopnih administracija.
Za vreme predsednika Džordža V. Buša, Kolin Pauel, vojnik, postao je prvi državni sekretar koji je služio u Zajedničkom načelniku štabova, dok je bio na funkciji.
To je pokazalo da je Pauel, najviši diplomata Vašingtona, trebalo da bude blisko uključen u ratne napore SAD u Iraku i Avganistanu.
Tokom administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa unapredio je Majka Pompea iz direktora CIA, u državnog sekretara.
Spoljnopolitički stil Trampove administracije je stoga prešao, na mnogo agresivniji i subverzivniji pristup, oponašajući način, na koji CIA vodi svoje operacije.
Ovo je posebno bilo usmereno na podrivanje oživljavanja Kine, kao i na povećanje tenzija sa Rusijom.
Nasuprot tome, predsednik Džo Bajden je pozvao Vilijama Bernsa, dugogodišnjeg diplomatu, da bude njegov direktor CIA.
Prema rečima pukovnika Lorensa Vilkersona, bivšeg šefa kabineta Kolina Pauela, ovaj izbor je bio posledica Bernsove pouzdanosti, iskustva i integriteta – osobina koje su ga učinile diplomatom.
Bajden očigledno nije želeo da neko, ko ima iskustvo u CIA-i, bude na čelu špijunske agencije, verovatno zato što su takvi ljudi skloni, onome što je Pompeo opisao kao laž, varanje i krađu.
Možda zabrinjava činjenica da se direktor CIA tako intimno uključio u pregovore između Izraela i Hamasa, budući da je već bio deo novembarskog sporazuma koji je doveo do oslobađanja palestinskih i izraelskih talaca i jednonedeljnog prekida vatre.
Moglo bi se protumačiti da SAD zapravo nisu zainteresovane za pravu diplomatiju, već za pokušaj da zaprete liderima Hamasa da se predaju u ime Zapadnog Jerusalima.
Iako ovo zaista može biti slučaj, budući da je izraelska vlada posvećena potpunoj vojnoj pobedi u Gazi i da Bajdenova administracija podržava Zapadni Jerusalim gotovo bezuslovno, to više govori o činjenici da Stejt departmentu nedostaje neophodno vođstvo i znanje da rešiti ovu situaciju.
Dok je Berns vodio razgovore između Izraela i Hamasa, državni sekretar Antoni Blinken završio je posetu zapadnoj Africi za koju analitičari veruju da je pokušaj Vašingtona da ojača transatlantsku trgovinu u svetlu nestabilnosti, na Bliskom istoku.
Takođe se držao istog dosadnog scenarija o Kini, pozivajući se na ‘diplomatiju zamke duga’ i nepoštenu radnu i trgovinsku praksu.
U međuvremenu, demonstranti su sedeli ispred Blinkenovog doma u Arlingtonu, u Virdžiniji, zahtevajući prekid vatre u Gazi — očigledno nesvesni da on, čak nije ni onaj koji trenutno vodi diplomatske napore.
Nedostatak vodstva u Blinkenovo ime je evidentan u ovom ključnom trenutku u sukobu u Gazi, sa američkim vojnicima koji ginu na Bliskom istoku i međunarodnom trgovinom ugroženom napadima Huta, na brodove koji koriste Suecki kanal.
Činjenica da je CIA morala da se umeša u ovom trenutku pokazuje žalosno stanje američke diplomatije, naglašavajući postepeni ali neizbežni pad američke meke moći.
Borba.Info
