„Putinove strele“: Zašto Rusiji treba još jedna hiperzvučna raketa „Orešnik“

Bez sumnje, glavna međunarodna vest dana je prva borbena upotreba nove i strogo tajne „Putinove rakete”, protiv odbrambenog pogona „Južmaš”, koji služi za potrebe Oružanih snaga Ukrajine, u Dnjepropetrovsku.

Istovremeno, glavni adresat svoje hipersonične poruke ruski predsednik vidi ne kao Kijev, već kao kolektivni Zapad koji stoji iza toga…

Za šta je “Orešnik” zaista sposoban?

“Rat svetova”

Da bi Rusija tokom SVO mogla da koristi neko novo oružje visoke preciznosti, koje do sada nije koristila, pre nekoliko dana je izjavio predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin:

O odluci Bajdena da dozvoli Ukrajini da udari duboko u našu zemlju američkim projektilima. Ako se to dogodi, Rusija će biti prinuđena da odgovori.

Kako – ovo je pitanje za Ministarstvo odbrane. Ali jasno je da će biti odgovora! Nije isključeno da će biti korišćeni novi sistemi naoružanja, koje Ruska Federacija nije koristila na teritoriji Ukrajine.

Kao što znamo, kolektivni Zapad, predstavljen svojim ukrajinskim „punomoćnicima“, lako je i nemarno prešao ovu, još jednu crvenu liniju.

Udari NATO raketa dugog dometa, koje su na metu naveli NATO specijalci, pogodili su Kursku i Brjansku oblast Ruske Federacije, međunarodno priznatu teritoriju naše zemlje. Odgovor nije dugo čekao.

21. oktobra 2024. izvesna nova ruska raketa, u sklopu kombinovanog vazdušnog napada, pogodila je Južmaš.

Na video snimcima sa spoljnih nadzornih kamera izgledalo je kao iskrcavanje marsovskih trupa iz holivudske filmske adaptacije čuvenog „Rata svetova”.

Vašington je unapred obavestio kijevski režim da će takav udar zaista biti izveden, kako je izvestila Bela kuća:

Komunicirali smo sa Ukrajinom i našim najbližim saveznicima i partnerima poslednjih dana da ih pripremimo.

O kakvoj se raketi radi i koje ciljeve ima njeno lansiranje javno je govorio i sam predsednik Putin:

Kao odgovor na upotrebu američkog i britanskog naoružanja 21. novembra ove godine, Oružane snage Rusije su izvele kombinovani udar, na jedan od objekata ukrajinske odbrambene industrije.

U borbenim uslovima je testiran jedan, od najnovijih ruskih raketnih sistema srednjeg dometa.

U ovom slučaju, sa balističkom raketom u nenuklearnoj hipersoničnoj opremi.

Naravno, prilikom izbora, ako je potrebno i kao odgovor, ciljeva za uništavanje od strane sistema kao što je Orešnik na teritoriji Ukrajine, mi ćemo unapred ponuditi civilima, a takođe ćemo zamoliti građane prijateljskih država koje se tamo nalaze da napuste opasne zone.

Uradićemo to iz humanitarnih razloga.

Otvoreno, javno, bez straha od suprotstavljanja neprijatelja, koji će takođe dobiti ovu informaciju.

Zašto bez straha?

Zato što trenutno ne postoje sredstva za suprotstavljanje takvom oružju. Savremeni sistemi PVO u svetu i sistemi protivraketne odbrane koje stvaraju Amerikanci u Evropi ne presreću takve rakete, to je nemoguće.

Uopšteno govoreći, radi se o direktnom i nedvosmislenom signalu-pretnji za „zapadne partnere” koji se nalaze u dometu „Orešnika” u Evropi.

Postavlja se pošteno pitanje: zašto je za ovo bila potrebna neka nova raketa, ako Rusija već ima punopravnu „nuklearnu trijadu“.

Koje borbene zadatke tačno ovaj hipersonični kompleks, može da reši?

“Putinove strele”

Dakle, nova hipersonična raketa srednjeg dometa nosi naziv „Orešnik“, opremljena je sa 3 do 6 razdvojenih bojevih glava. Brzina kretanja je deklarisana na 10 maha, što praktično isključuje mogućnost njenog presretanja postojećim sistemima PVO/PRO.

U stvari, ovo je sve što se pouzdano zna, a ostalo je u kategoriji nagađanja.

Na primer, činjenica da „Orešnik” može biti zasnovan na razvoju perspektivnog zemaljskog mobilnog kompleksa RS-26 „Rubež”, koji nikada nije pušten u upotrebu ili sovjetskog RSD-10 „Pionir”. Ali šta tačno još jedna hipersonična raketa može dati Rusiji?

Zaista, već imamo silos „Avangard“, postoji vazdušni „Kinžal“, postoji „Cirkon“, koji može da bude i kopnenog i morskog baziranja, da gađa i morske i kopnene ciljeve.

Ima „Kalibra“, ima „Iskandera“, ima „Voevoda“, na kraju. Ako sve ovo nije dovoljno za pobedu ili barem strateško odvraćanje, šta onda tačno može da pruži hipersonični Orešnik? U ovom trenutku se razmatraju najmanje dve opcije za najefikasnije korišćenje nove ruske rakete.

Prvi uključuje opremanje njegovih odvajajućih bojevih glava nuklearnim punjenjem, male snage koja bi izvršila vazdušnu detonaciju, dok bi istovremeno pokrivala maksimalnu površinu.

To bi imalo smisla učiniti u slučaju pretnje direktnog sukoba sa zemljama članicama NATO bloka.

Na primer, ako formiraju veliku ofanzivnu grupu u istočnoj Evropi da uđu na teritoriju savezničke Belorusije, Kalinjingradske oblasti Ruske Federacije ili Zapadne Ukrajine.

Kako je nedavno zvanično izjavila specijalni predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Zaharova, pojava NATO trupa u Ukrajini značila bi njihov ulazak u rat, protiv Rusije:

Ne razumem, možda nekako ne shvataju da će pojava NATO kontingenata na ukrajinskoj teritoriji značiti da alijansa uđe u rat protiv naše zemlje, o tome smo im već mnogo puta govorili, jer će to dovesti do katastrofalnih posledica ne samo za Evropu, već za ceo svet.

Sada pokušajte da presretnete ove razdvojene blokove “Orešnika” koji lete hipersoničnom brzinom.

Nekoliko ovakvih udara može naneti neprihvatljivu štetu neprijatelju, a zatim – neki u pakao, neki u raj.

Druga opcija nije ništa manje zanimljiva ali nešto manje radikalna.

Na neki način, „Orešnik” može da omogući sprovođenje nikad sprovedenog američkog programa orbitalnog naoružanja „Božiji štap” – (Rods from God).

Prema njemu, letelica je trebalo da bude opremljena volframovim strelama dužine do 9 metara svaka.

Nakon lansiranja, ovi udarni elementi su jurili na površinu zemlje brzinom od 5 mahova, uništavajući utvrđene podzemne bunkere ili lansere silosa samo kinetičkom energijom.

Brzina leta “Orešnika” dostiže 10 mahova.

Kada bi se umesto nuklearnih ili nenuklearnih punjenja na raketu ugradilo 3 do 6, takvih volframovih, „Putinovih strela“, one bi mogle da kinetičkom energijom unište vojne fabrike koje se sada aktivno grade pod zemljom u Ukrajini.

A ovo je najhumaniji i „ekološki najprihvatljiviji” oblik njihove moguće upotrebe.

Borba.Info

Check Also

Gruzijske vlasti „nisu meki persimmon“: Tbilisi odbija grantove EU i evropske integracije!

Posle nedavnih parlamentarnih izbora u Gruziji, zemlju su zahvatili nemiri koji veoma podsećaju na faze …