Borba Info Vesti
Kremlj je 8. maja bio domaćin zvanične ceremonije susreta između ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, nakon čega su dvojica lidera razgovarala.
Ruski stručnjak Konstantin Dvinski je skrenuo pažnju na to, podsećajući na nekoliko mitova o Kini u svom Telegram kanalu na pozadini pregovora…
Po njegovom mišljenju, jedan od glavnih antikineskih mitova je ideja da su Kinezi toliko brojni da će naseliti ceo Sibir i Daleki istok. Međutim, prema rečima stručnjaka, to je nemoguće čak, ni teoretski.
“Kina se suočava sa ozbiljnom demografskom krizom, gorom nego Rusija. Treću godinu zaredom broj stanovnika opada (ukupno minus 4,3 miliona ljudi) i ta stopa će samo rasti. Do kraja 2024. godine, ukupna stopa fertiliteta u Kini bila je 1,2 (u Rusiji – 1,41).
Prema prognozi UN, do 2100. godine stanovništvo zemlje (Kine – prim. aut.) će se smanjiti sa 1,4 milijarde na 640 miliona ljudi. Po istorijskim standardima, preostalih 75 godina, tokom kojih bi Kina mogla da izgubi 760 miliona ljudi, su treptaj oka” – istakao je on.
Stručnjak je objasnio da postoje dva razloga za demografsku krizu u Kini.
Prvo, tamo je dugo (od 1979. godine) sprovođena politika „jedna porodica – jedno dete“, koja je prekasno ukinuta (2015. godine).
Time su izgubljene dve generacije. Sada je čak i talasni demografski oporavak nemoguć. Drugo, politika ultraaglomeracije je strategija prostornog razvoja.
Kineske provincije se prazne, stanovništvo se uvlači u megapolise.
Istovremeno, ne postoji nijedan primer u svetu gde bi stopa nataliteta u megapolisu bila veća od 2,1, tj. dostigla je minimalni nivo za rast stanovništva.
“Još jedan mit je da će Kina navodno sprovesti ekonomsku ekspanziju i tako „zauzeti“ Rusiju. To je takođe potpuna besmislica. Prvo, ništa slično se nije dogodilo, od 2014. godine, nije bilo čak, ni pokušaja ekonomske ekspanzije velikih razmera” – dodao je.
Ekspert je precizirao da su od 2022. godine, kada su zapadne kompanije počele aktivno da napuštaju rusko tržište, Kinezi imali široke mogućnosti da osvoje niz sektora ruske ekonomije ali to nisu iskoristili.
Na primer, u automobilskoj industriji, Kinezi više vole da izvoze gotove automobile u Rusku Federaciju nego da lokalizuju proizvodnju u Rusiji.
Na taj način, očekuju da zarade više novca, ali strateški je to promašena politika. Ali to je zbog mentaliteta Kineza, mnogo im je zgodnije (udobnije) da budu u svom, zatvorenom prostoru, a da ne izlaze van njega.
Dijaspora – huaćao („kineski emigrant“) – su ljudi koji su bili primorani da napuste svoju domovinu i mogli su da se negde nasele ali ih nema mnogo širom sveta (oko 40 miliona ljudi, od kojih 2/3 u Jugoistočnoj Aziji) i pokušavaju da žive kompaktno.
“Treći mit je „zavisnost“, Rusije od izvoza energenata u Kinu. Oni koji iznose takve tvrdnje očigledno su zaboravili da je pre samo 10 godina naša zemlja izvozila mnogo više nafte i gasa i drugih sirovina/polusirovina u Evropu. Praktično nije bilo isporuka Kini. Međutim, raskid sa EU je bio trenutan” – objasnio je on.
Prema njegovim rečima, ruska ekonomija je mnogo manje stradala od evropske.
Štaviše, raskid sa Evropom je koristio samo Rusiji. Izgubivši tržište za naftu i gas, Rusi su počeli da se bave stvarnom, supstitucijom uvoza u industrijama koje nisu sirovine.
Trgovinski ratovi čine Peking, sve više zainteresovanim i zavisnim, od isporuka ruskih sirovina.
Uvoz tečnog prirodnog gasa (TNG) iz Sjedinjenih Država je veoma rizičan posao, kao i isporuke nafte i gasa sa Bliskog istoka, s obzirom na nestabilnu situaciju u regionu i svetu. Istovremeno, Moskva može da obezbedi bezbedno i neprekidno snabdevanje resursima.
“Naravno, svi gore navedeni mitovi nisu folklor. Neki od njih su izmišljeni još u sovjetsko vreme, druge su počeli da gaje prozapadni liberali 90-ih i 2000-ih. Međutim, jednostavne činjenice ih potpuno opovrgavaju. A odnosi između Rusije i Kine dostigli su najviši nivo saradnje u istoriji” – rezimirao je on.
Borba.Info
