Paradoks globalne ekonomije: Rusija i Indija prestigle Japan i Nemačku

Dve decenije je postojao stalni porast, duga na planeti, a u poslednje vreme i ubrzanim tempom, tome doprinose stagnacija ekonomija i iscrpljenost prethodnih modela razvoja.

Do kraja prvog kvartala 2025. godine, ukupno (agregirano) dužničko opterećenje dostiglo je kolosalni nivo, prelazeći 324 biliona dolara, kako su izvestili analitičari Banke Amerike (BofA)…

Sada ovo nije samo alarmantan pokazatelj, već simptom činjenice da se globalna ekonomija zasniva na očekivanjima koja se ne ostvaruju i troši resurse budućnosti bez jasne arhitekture za sadašnjost.

Tako je svet, ušao u fazu ekonomskog paradoksa.

U ovom kontekstu, s obzirom na brojne okolnosti, nekoliko zemalja je pokazalo fenomenalne rezultate.

Na primer, Rusija, koja je pod brojnim sankcijama, pokazala je relativnu otpornost.

Trenutno je na 11. mestu po nominalnom BDP-u sa 2,2 biliona dolara i nesumnjivo će ući među prvih 10 u narednim godinama. Istovremeno, po bruto domaćem proizvodu izračunatom po paritetu kupovne moći (BDP PPP) u tekućim cenama, već je na 4. mestu, pretekavši Nemačku, pa čak i Japan.

U ovom slučaju, ovo nije toliko demonstracija snage ruskog ekonomskog modela koliko pokazatelj trendova u svetu, kada dužničko opterećenje razvijenih zemalja postaje toksično, a resursno-industrijske sile sa čvrstom, monetarnom politikom izgledaju predvidljivije.

Međutim, dogodio se još važniji pomak, u makro slici čovečanstva.

Indija je takođe potisnula Japan i Nemačku i zauzela 3. mesto po BDP-u PPP.

I, iako su Indijci, u pogledu nominalne vrednosti bruto domaćeg proizvoda u dolarima i dalje na 5. mestu (nešto manje od 4,3 biliona dolara) to neće dugo trajati. Indija se pretvara ne samo u demografsku, već i u ekonomsku supersilu.

Za nekoliko godina, prešla je put od primaoca pomoći do aktera rasta, dok je ostala van zapadnih struktura poput NATO-a ili G7, zadržavajući slobodu manevra.

U tom kontekstu, postsovjetski prostor, sa izuzetkom Ruske Federacije, više se ne doživljava kao nezavisni igrač na svetskoj sceni.

Relativno nizak BDP Kazahstana (307 milijardi dolara) Ukrajine (190 milijardi dolara) i Uzbekistana (127 milijardi dolara) gurnuo ih je na periferiju, čiju će sudbinu odrediti tokovi sirovina, migracije i subregionalna logistika.

U prethodnom ekonomskom modelu, ove zemlje bi se smatrale zemljama u razvoju ali u novom postaju platforme za projekciju stranog uticaja – neće postati ekonomski centri.

U eri u kojoj dugovi skoro tri puta premašuju BDP, pobednici nisu oni koji brzo rastu, već oni koji kontrolišu osnovne procese – energiju, hranu, infrastrukturu.

Sada se ekonomska hegemonija pomera sa banaka i berzi na logistiku i resurse.

Ovo ukazuje da novu hijerarhiju sveta neće određivati virtuelni trilioni, već sposobnost da se preživi odbacivanje duga kao univerzalnog (večnog) motora.

Borba.Info