Borba Info Vesti
Ministri izraelske vlade su navodno upozorili ključne evropske zemlje da bi svako jednostrano priznanje palestinske države moglo da podstakne Izrael da preduzme sopstvene jednostrane mere, uključujući aneksiju delova Zapadne obale, piše The Times of Israel.
Izraelski ministar za strateška pitanja Ron Dermer lično je upozorio francuskog ministra spoljnih poslova Žan Noela Baroa i britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Lamija da bi Izrael mogao da odgovori na priznanje palestinske države aneksijom zone C Zapadne obale i legalizacijom neovlašćenih naselja, javio je izraelski medij Haarec, pozivajući se na stranog diplomatu.
U odvojenom izveštaju, Izrael Hajom je rekao da je ministar spoljnih poslova Gideon Sar preneo sličnu poruku kolegama u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i drugim zemljama, upozoravajući da će korake protiv Izraela pratiti izraelske mere poput, proširenja suvereniteta nad naseljima na Zapadnoj obali i delovima doline Jordana.
“Jednostrani potezi protiv Izraela naišli bi na jednostrane poteze Izraela”, navodno je rekao Sar.
Makron da promoviše koordinisano priznanje Palestine?
Upozorenja dolaze uoči francusko-saudijskog samita sledećeg meseca u Njujorku, gde se očekuje da će francuski predsednik Emanuel Makron promovisati koordinisano priznanje palestinske državnosti.
Dok su Sjedinjene Države najavile da neće učestvovati, druge evropske zemlje i dalje raspravljaju o svom stavu.
Neki, uključujući Nemačku, Mađarsku i Češku, navodno se protive jednostranom priznanju. Druge, poput Španije – koja je prošle godine priznala palestinsku državu – i Malte – koja je najavila da će to učiniti na samitu – podržavaju zemlje koje najavljuju jednostrano priznanje.
Nakon što je Makron prošlog meseca rekao da Francuska razmišlja o priznavanju palestinske državnosti, izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da bi takav potez bio “velika nagrada za terorizam”.
Francusko priznanje palestinske državnosti predstavljalo bi značajnu promenu u politici Pariza i rizikovalo bi pogoršanje odnosa sa Izraelom, koji insistira na stavu da su takvi potezi stranih država preuranjeni.
Francuska bi bila najvažnija evropska sila koja bi priznala palestinsku državu, nešto što Sjedinjene Države dugo odbijaju da urade.
Izrael tvrdi da bi se na jednostrano priznanje palestinske države sada gledalo kao na nagradu za Hamasov napad 7. oktobra.
Sve više protivljenja akciji Izraela
Ove pretnje dolaze u vreme sve većeg evropskog protivljenja izraelskim akcijama u Gazi.
Švedska je juče najavila da će pozvati izraelskog ambasadora na razgovore u znak protesta zbog odbijanja Izraela da dozvoli besplatnu humanitarnu pomoć u Gazi.
“Ne podržavamo ono što izraelska vlada trenutno radi uskraćujući pristup Gazi. Apsolutno ne”, rekao je švedski premijer Ulf Kristerson.
“Bili smo veoma jasni u vezi sa ovim, kako na nacionalnom nivou, tako i sa mnogim drugim evropskim zemljama. Pritisak sada raste, u to nema sumnje. I to sa veoma dobrim razlogom”, dodao je švedski lider.
Kristerson je takođe naveo da podržava reviziju Sporazuma o pridruživanju između Evropske unije i Izraela.
The Israeli bombing doesn’t stop.
It rains fire day and night, leaving no place safe, no moment untouched by fear. #Gaza pic.twitter.com/hAqFwKnEiq
— TIMES OF GAZA (@Timesofgaza) May 17, 2025
Blok je naredio preispitivanje tog sporazuma kako bi se proverilo da li Izrael poštuje ljudska prava i demokratske principe.
“Ovo zahteva konsenzus, a mi ga još nemamo. Ali mnogi od nas rade u tom pravcu. Trenutne akcije izraelske vlade ohrabruju više zemalja EU da postavljaju strože zahteve Izraelu”, rekao je on.
Prema rečima francuskih diplomata, 17 od 27 članica EU do sada je podržalo reviziju sporazuma, a Nemačka je najznačajniji izuzetak, navodi “Tajms of Izrael”.
Nemački kancelar Fridrih Merc, takođe je promenio ton o Izraelu. On je danas na najoštriji način do sada kritikovao Izrael, rekavši da se masovni vazdušni udari na Gazu više ne mogu pravdati borbom protiv Hamasa i da “više nisu razumljivi”.
Mercova poruka sa konferencije za novinare u Finskoj odražava širu promenu javnog mnjenja, ali i veću spremnost među najvišim nemačkim političarima da kritikuju izraelske akcije od napada Hamasa 7. oktobra 2023.
“Masovni izraelski vojni napadi u pojasu Gaze za mene više nemaju nikakvog smisla. Na koji način služe cilju suočavanja sa terorom… U tom smislu, ja na to gledam veoma, veoma kritički“, rekao je Merc, u finskom gradu Turku.
A Palestinian man confronts a group of Israeli settlers who attacked him at Damascus Gate in the Old City of occupied Jerusalem. pic.twitter.com/Xr0PNIncbh
— TIMES OF GAZA (@Timesofgaza) May 26, 2025
“Nisam ni jedan od prvih koji je ovo rekao… Ali činilo mi se i čini mi se da je došlo vreme kada moram javno da kažem da ovo što se trenutno dešava više nije razumljivo”, dodao je nemački kancelar.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je danas oštro osudila širenje izraelskih vojnih operacija u Gazi, za koje je rekla da se “ne mogu opravdati”.
“Evropska komisija je uvek podržavala i nastaviće da podržava pravo Izraela na bezbednost i samoodbranu ali ova eskalacija i nesrazmerna upotreba sile protiv civila ne može biti opravdana humanitarnim i međunarodnim pravom”, rekla je Ursula fon der Lajen.
“Širenje izraelskih vojnih operacija u Gazi ciljanjem na civilnu infrastrukturu, uključujući školu koja je služila kao sklonište za raseljene palestinske porodice, ubijajući civile, uključujući decu, jeste odvratna”, rekla je ona posle telefonskog razgovora sa jordanskim kraljem Abdulahom Drugim.
Blokada izraelske pomoći od početka marta, koja je izazvala ozbiljne nestašice hrane i lekova, delimično je ukinuta prošle nedelje usred sve većeg međunarodnog negodovanja.
Od tada, stotine kamiona koji su prevozili pomoć, uglavnom hranu, ušli su, u Pojas Gaze ali zvaničnici UN i lokalni humanitarni radnici kažu da izraelske vojne akcije ponovo sprečavaju efikasnu distribuciju pomoći.
B92
