Berlin zaoštrava retoriku, Moskva upozorava: „Nemačka ponovo predstavlja pretnju“

Izjava nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa da bi nemačka vojska u slučaju eskalacije bila spremna da deluje protiv ruskih trupa, izazvala je burnu reakciju u Moskvi.

Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov oštro je reagovao, rekavši da se Nemačka, ovakvom retorikom, vraća na put koji mnoge zabrinjava.

„Teško mi je da poverujem da visoki zvaničnik jedne evropske zemlje otvoreno govori o likvidaciji pripadnika naše vojske. Ali, avaj, čuo sam to sopstvenim ušima“, rekao je Peskov u izjavi za RBC, uz napomenu da takva vrsta govora stvara ozbiljne tenzije i ne vodi stabilnosti.

Dodao je i da se time šalje poruka koja ne doprinosi izgradnji međusobnog poverenja.

U razgovoru za „Fajnenšel tajms“, Pistorijus je naglasio da razgovori o miru mogu imati smisla samo ako se vode s pozicije snage. Ako bi preventivne mere propale, nemačke trupe bi, po njegovim rečima, bile „spremne da eliminišu ruske vojnike“.

Ova izjava je usledila kao deo šireg narativa o značaju istočnog krila Alijanse – uključujući prisustvo u baltičkim zemljama i Poljskoj.

Posebno je istakao nemačku brigadu stacioniranu u Viljnusu, navodeći da ti vojnici „dobro znaju svoj posao“. Pistorijus je još prošle godine, obraćajući se litvanskom parlamentu, poručio da će Nemačka biti centralni stub snabdevanja i logistike, sposoban da brzo reaguje u slučaju potrebe, prenoseći trupe s Atlantika ka istočnim granicama.

Ton koji stiže iz Berlina ne staje tu. Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da je Evropa ostala bez funkcionalne bezbednosne arhitekture i da je vreme da se ponovo uvede obavezna vojna služba.

Gostujući na ZDF-u, istakao je da je ova ideja u službi jačanja nacionalne i kolektivne bezbednosti.

Nemački kancelar Fridrih Merc otišao je i korak dalje, najavivši plan da Bundesver postane najjača vojna sila na evropskom kontinentu.

Kako je objasnio, od Nemačke se to očekuje, a mnogi partneri to već otvoreno zahtevaju. Kao deo te strategije, najavio je uvođenje „nove, atraktivne dobrovoljne službe“, sa ciljem proširenja vojnog kadra.

U svetlu ovakvih poruka, jasno je da se politički pejzaž u Evropi menja. Zatezanje reči postaje uobičajeno, vojni planovi više nisu u domenu hipotetike, a diplomatski prostor za manevrisanje se sve više sužava.

Iza svega ostaje pitanje – da li se Evropa, umesto dijaloga, priprema za novo poglavlje konfrontacije?

Borba.info