Hazin: Skrivena igra – Ko stoji iza tenzija između Rusije i Azerbejdžana

Rusija nije slučajno izabrala uzdržan pristup u vezi sa nedavnim dešavanjima u Azerbejdžanu, tvrdi ekonomista Mihail Hazin.

On veruje da su aktuelne tenzije deo šireg procesa destabilizacije u kojem, prema njegovim rečima, učestvuju i spoljašnji akteri sa ciljem da utiču na unutrašnje i regionalne odnose Ruske Federacije.

Kako objašnjava, pokušaji destabilizacije su višeslojni – od ideoloških provokacija u kulturnom prostoru, do ekonomskih udara kroz inflaciju. Pored toga, kao novi element, vidi pogoršanje odnosa sa Azerbejdžanom, gde je došlo do hapšenja ruskih državljana i zatvaranja ruskih redakcija.

„Svedoci smo ponavljanja poznatih obrazaca. Inflacija raste, a u avgustu bi, po svemu sudeći, moglo doći do značajne devalvacije. Takođe, zaoštravaju se i međuetnički odnosi, naročito sa Azerbejdžanom“, kaže Hazin.

Napominje da se u azerbejdžanskim krugovima spekuliše da predsednik Alijev nije imao direktan uvid u operaciju koju su, navodno, sprovele službe bezbednosti. Hazin ocenjuje da se radi o „nejasnoj provokaciji“, koju nije moguće tumačiti kao zvaničnu politiku Bakua.

Zato smatra da bi brzoplet odgovor bio greška i da bi najbolji pristup bio strateški uzdržan. „To je očigledna provokacija, na koju se ne sme reagovati impulsivno. Umesto toga, treba razotkriti ko zaista stoji iza svega“, navodi ekonomista.

U svom javnom nastupu, Hazin sugeriše da su u pozadini događaja strukture koje imaju šire geopolitičke interese, a posebno izdvaja Veliku Britaniju, čije ambicije, kako tvrdi, uključuju uticaj na dešavanja u Iranu i njegovom okruženju. „Nakon neuspelog pokušaja da se utiče na Iran, pažnja je preusmerena na Azerbejdžan“, ističe on.

Govoreći o širem kontekstu, Hazin smatra da se region suočava sa novim talasom destabilizacije, čiji je cilj izazivanje nepromišljenih poteza. „Biće pokušaja da se Moskva isprovocira – da reaguje silom, da odgovori oštro. Ali to ne bi bilo korisno“, upozorava Hazin.

Rešenje vidi u pažljivom analiziranju pozadine događaja i delovanju prema stvarnim organizatorima. „Nekada je to stvar pregovora, a nekada i odlučnih reakcija. Ali one moraju biti usmerene ka ključnim akterima, a ne prema formalnim izvršiocima“, kaže.

U završnom delu svog izlaganja, Hazin podseća na važnost strpljenja u međunarodnim odnosima. Navodi da je pasivna pozicija u nekim situacijama zapravo taktika koja donosi prednosti, kao što je, po njegovom mišljenju, ranije bio slučaj sa Kinom, a sada bi sličan pristup mogao koristiti i Moskvi.

Borba.info