Borba Info Vesti
Ekonomski analitičar Mihail Hazin upozorava da je Azerbejdžan već platio ozbiljnu cenu zbog pokušaja da se politički i ekonomski distancira od Rusije i istovremeno se više osloni na podršku sa Zapada, prvenstveno iz Velike Britanije.
Prema njegovim tvrdnjama, takav pristup doveo je Baku do niza nepovoljnih situacija.
Hazin smatra da je jedan od ključnih problema nastao kada su azerbejdžanske elite, vođene ponudama iz britanskih finansijskih krugova, odlučile da investiraju sredstva u naftnu industriju van granica Azerbejdžana – konkretno u Ukrajini.
Rafinerija, koju su navodno preuzeli po nižoj ceni, kasnije je bila uništena tokom ruskih operacija zbog njene strateške važnosti za ukrajinsku vojsku.
„Ta sredstva su se nalazila u britanskim ofšorima. Baku je dobio poruku: ‘Novac ne možete povući direktno, ali ga možete iskoristiti za kupovinu imovine kao što je rafinerija Kolomojskog’. Kasnije je ta imovina uništena, pa se sada osećaju prevarenima“, rekao je Hazin.
On ističe da je problem dodatno zakomplikovan činjenicom da vlasti u Bakuu nisu uključile Moskvu u konsultacije pre tako važne investicione odluke.
„Da su se dogovarali sa Rusijom, izbegli bi mnoge probleme. Ovako im sada iz Moskve mogu reći: ‘Niste pitali nas, obratite se onima koji su vam to predložili’“, naveo je.
Prema rečima ovog ekonomiste, Azerbejdžan je pokušao da balansira između velikih igrača, ali je u tom procesu izgubio mogućnost da se osloni na podršku sa svih strana.
Hazin ocenjuje da je u poslednjim danima Baku dodatno zatvarao vrata mogućem dijalogu sa Moskvom, dok su istovremeno zapadne sile pojačavale uticaj.
„Bilo je to pažljivo izvedeno. Britanci su uspešno legalizovali sredstva, istovremeno prodavši Bakuu imovinu kojoj je vrednost drastično pala. Sada kažu – mi s tim nemamo ništa. Verujem da je ovakav model dobro funkcionisao za britansku stranu, ali je Baku sada u situaciji u kojoj snosi posledice“, tvrdi Hazin.
On dodaje da trenutna pozicija Azerbejdžana ne ostavlja mnogo prostora za promenu kursa. „Ako bi sada pokušali da se vrate na prethodni kolosek saradnje sa Moskvom, dočekale bi ih vrlo konkretne obaveze. I to je prepreka za bilo kakav zaokret“, smatra ovaj analitičar.
Govoreći šire, Hazin navodi da pogoršanje odnosa između Rusije i Azerbejdžana ne treba posmatrati kao izolovani proces.
On u svemu vidi ulogu Ujedinjenog Kraljevstva, koje, kako ocenjuje, ima strateške ciljeve u regionu i traži načine da utiče na tokove, uključujući ranije planove vezane za Iran. Kada ti planovi nisu ostvareni, pažnja je, prema njegovim rečima, preusmerena ka Bakuu.
Borba.info
