Mlaćenje prazne slame u režiji “Sputnjika” ili kako predati Kosovo a da to Srbi ne primete

U daljem napredovanju Srbije na evropskom putu nameće se i pitanje može li se verovati u garancije EU, ako se kao posrednik nije potrudila da sprovede Briselski sporazum, čiji je bila garant, kaže Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Grubješićeva podseća da otkad je aprila 2013. potpisan taj dokument do danas njegovo najveći deo koji se tiče ZSO nije sproveden.

„Međutim, kad malo bolje pogledate svi važni sporazumi u regionu su sklopljeni uz pomoć SAD: Erdutski, Dejtonski, Kumanovski, Ohridski, Prespanski — svuda su bile glavne SAD. Kad i ako dođe do sklapanja sporazuma Beograda i Prištine koji mora biti višeslojan i da se tiče celog regiona, tu će opet SAD pomoći da do sporazuma dođe“, smatra naša sagovornica.

Kada će to biti, manje je važno, koliko je važna sadržina tog sporazuma, ističe Grubješićeva. Kako kaže, ideja SAD bila je da se krene sa ekonomskom normalizacijom, ali je očigledno na kraju bila važnija trka Brisela i Vašingtona oko toga ko će prvi da bude tu kad otpočne dijalog Beograda i Prištine nego da se koordiniraju.

Njihovo nadgornjavanje je prilično besmisleno, međutim, kad se pogleda kakvo je transatlantsko partnerstvo shvatite da su stvari među njima otišle predaleko, primećuje naša sagovornica.

Kosovsko pitanje — ključna prepreka

Srpska nacija nije mala, a Srbija je važan faktor za stabilnost regiona, dve su poruke koje Beograd treba da pošalje Evropi u procesu evropskih integracija koji tehnički i može da se završi do 2026, kako je nedavno pomenuto, ali ključna prepreka ostaje kosovsko pitanje za koje zasad nema rešenja.

Nije u evropskom interesu da umanjuje srpski prostor i ako se prave male državice koje rade protiv Srbije. Ako to radite ne možete posle toga da dolazite u Beograd da mlatarate rukama i kažete — gde je stabilnost, komentariše dr Slobodan Zečević sa Instituta za Evropske studije sagledavajući perspektivu Srbije za članstvo u EU.

Od 2000. godine mnogo je datuma bilo u opticaju za moguće pristupanje Srbije EU, obično uz niz uslova, od saradnje s Haškim tribunalom pa do Kosova. Najnoviji rok — 2026.godina, naveden posle sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, realan je što se tiče zatvaranja svih poglavlja osim onog poslednjeg, poglavlja 35 u koje je ubačeno Kosovo, slaže se i dr Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.

Poruke i za Nemačku

Kao što je za tango potrebno dvoje i za dalji tok razgovora između Srbije i EU, ističe Grubješićeva, moraju postojati garancije Brisela, ali i politička volja obe strane. Ona podseća da je, što se tiče rešenja za Kosovo, još Volfgang Išinger, član Kontakt grupe, predlagao model dve Nemačke, a to znači dve nezavisne države koje sede u Generalnoj skupštini UN ali se ne priznaju.

Slobodan Zečević smatra da bi Nemačka morala da ublaži tvrd stav prema kosmetskom pitanju, a objašnjavajući zašto pravi paralelu sa nemačkom istorijom:

„To uzimanje Kosova kao krajnjeg uslova za napredak u oblasti evropskih integracija Srbije — a to je kompleksan problem koji uključuje Rusiju i Kinu u SB UN, Sjedinjene Države, ali i neke emocije koje ima srpski narod prema toj teritoriji, to je kao kad bi neko 50-ih godina rekao Nemačkoj da zbog istočne Nemačke ne može da bude u Evropskoj ekonomskoj zajednici“.
Stav Nemačke bi zato morao da evoluira, a i Francuska treba u tom smislu da pogura stvari, kaže Zečević.

EU saplela Grenela

Slobodan Zečević konstatuje da je EU saplela američkog izaslanika za dijalog Ričarda Grenela, ali smatra da Srbija ipak ne treba previše da žali što se nije dogodio sastanak predstavnika Beograda i Prištine u Beloj kući.

„Imam utisak da ono što bi nama bilo ponuđeno jeste ZSO sa širim ovlašćenjima, minimalna korekcija granica i priznavanje nezavisnosti Kosova što je po predsedniku Vučiću za nas bilo neprihvatljivo. Ako je to bila ponuda, onda možda nije loše što taj sastanak nije održan“, navodi Zečević.

Američka politika svakako se donekle menja prema Srbiji, ali on ne vidi da Trampova administracija priprema neko čarobno rešenje koje bi bilo prihvatljivo za Srbiju. Grubješićeva dodaje da je Grenel dobio zeleno svetlo od Trampa da opet pokuša nešto da organizuje no da za sada nije jasno ko će biti sa kosovske strane niti kakav će imati legitimitet.

Bez obzira na sve, Srbija treba da bude konstruktivna da se ni u jednom trenutku ne kaže da je dijalog propao zbog nje, ali možda joj ni ne odgovara da se sada vode pregovori jer se ne vidi neko rešenje, veruje Zečević, dok Suzana Grubješić dodaje da je formulacija „sveobuhvatni sporazum o normalizaciji“ i smišljena tako da bi mogla široko da se tumači.

„Ali sigurno je jedno — da taj sporazum mora da obuhvati čitav region, da to nije samo pitanje Beograda i Prištine i da tu ima mnogo stvari koje treba da budu pobrojane. A EU, ukoliko bi došlo do sporazuma, ako ga garantuje na isti način kao što je garantovala Briselski onda od sprovođenja sporazuma nema ništa. Dakle, sve te tačke kad spojite i sve kockice onda možemo da pričamo o normalizaciji odnosa u svim aspektima“, uverena je sagovornica Sputnjika.

Srbija važna za istoriju Evrope

Slobodan Zečević skreće pažnju da EU kao posrednik mora da ima na umu još jedan momenat — da je Srbija važan faktor stabilnosti u regionu.

„Pristalica sam da Srbija bude deo EU ali za mene je EU Evropa jakih nacija. Srpska nacija nije mala, a igrali smo mnogo veću ulogu u istoriji Evrope nego što je naš broj“, kaže Zečević.

Druga stvar koju Srbija treba da stave do znanja Nemačkoj i Francuskoj, kao ključnim članicama Unije, prema njegovim rečima, jeste da niko neće prosperirati ako se jedan prostor podeli na više malih suprotstavljenih sredina, a oni su to upravo uradili.

„Vreme je da razmišljaju kako da te male sredine integrišu. Pogrešni su potezi umanjivati srpski prostor zbog nekih geopolitičkih interesa. To nije u evropskom interesu. Ako to radite ne možete posle toga da dolazite u Beograd da mlatarate rukama i kažete — gde je stabilnost. Ne možete dobiti stabilnost ako srpski interes stalno gazite i ako pravite male državice koje rade protiv Srbije“, poručuje Zečević i završava pitanjem:

„Ako kažete srpskom narodu: ući ćete u EU ako se odreknete Kosova, niste uradili ništa. Možda onda na referendumu o EU većina neće ni izaći. Zašto bi nas neko primao na taj način?“

Tanja Trikić (Sputnik)