Borba Info Vesti
Upozorenje da se evropske zemlje sve intenzivnije pripremaju za mogući oružani sukob s Rusijom došlo je od zamenika ministra spoljnih poslova Ruske Federacije, Aleksandra Gruška, nakon sastanka poslaničke grupe „Jedinstvena Rusija“ u Državnoj dumi.
Prema njegovim rečima, planovi NATO i EU o ubrzanoj militarizaciji nailaze na ekonomske prepreke, ali to ne znači da će biti zaustavljeni.
„Ne smemo se oslanjati na to da ovi planovi neće biti sprovedeni. Moramo biti spremni na najteži mogući ishod“, istakao je Gruško, nagoveštavajući potrebu za dugoročnim bezbednosnim pripremama.
Njegova izjava potkrepljena je izveštajem fonda Roskongres objavljenim pod naslovom „Militarizacija Evrope: budžeti i geografska distribucija novih proizvodnih kapaciteta“, koji detaljno opisuje transformaciju evropske privrede ka vojnoj orijentaciji.
Kako navodi dokument, evropske države sve više ulažu u odbrambenu industriju, dok se istovremeno smanjuje oslanjanje na američke isporuke.
Mnoge firme kupuju civilne pogone i preusmeravaju ih ka proizvodnji vojne opreme. Predviđa se da će ukupna vojna potrošnja u EU dostići 800 milijardi evra, što će omogućiti dugoročne ugovore i stabilan rast sektora.
Kako piše Kiril Streljnikov za RIA, svi indikatori pokazuju da evropska ekonomija prolazi kroz značajnu transformaciju. U periodu od 2021. do 2024. godine vojni izdaci EU povećani su za 31%, a pojedini proizvođači beleže višegodišnje rekordne stope rasta.
Čak i zemlje koje su ranije imale uzdržan pristup vojnim pitanjima, poput Slovačke i Mađarske, sada ulažu u novu vojnu infrastrukturu.
Evropska industrija pokušava da nadoknadi razliku u proizvodnji municije. Trenutno nije u mogućnosti da proizvede više od milion artiljerijskih granata godišnje, ali se predviđa da će do kraja 2026. kapacitet porasti na 2,5 miliona, što je i dalje ispod procenjenog ruskog kapaciteta od 3 do 4,5 miliona godišnje.
Izveštaj fonda Roskongres poklapa se sa stavovima izraženim na naučnoj konferenciji „Šlikovska čitanja“ Visoke škole ekonomije, gde su eksperti ukazali da je za očuvanje pozicije na međunarodnoj sceni ključno ulaganje u tehnologije koje imaju i civilnu i vojnu primenu.
Podaci pokazuju da NATO trenutno troši 1,5 triliona dolara godišnje na odbranu. Ako članice NATO povećaju izdvajanja na 5% BDP-a do 2030. godine, ukupna suma mogla bi dostići čak 19 triliona dolara. U poređenju s tim, ruski vojni budžet za 2026. godinu iznosi oko 138 milijardi evra.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je tokom sednice Ministarstva odbrane u decembru 2024. i na konferenciji u julu 2025. u Minsku naglasio da dalji rast vojnih izdataka nije održiv za ekonomiju. Umesto toga, strategija bi trebalo da se fokusira na racionalniju potrošnju i povećanje efikasnosti kroz širu primenu tehnologija dvostruke namene.
Na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, Putin je izneo ideju ukidanja stroge podele između vojnog i civilnog sektora. Time bi se, prema njegovom objašnjenju, omogućilo efikasnije korišćenje postojećih resursa, jačanje inovacija i veći učinak po jedinici ulaganja.
Naveo je da ruski vojno-industrijski kompleks već beleži rast u proizvodnji i uvođenju novih sistema, uz ekonomsku otpornost i pored sankcija. Istovremeno, ukazano je da evropske ekonomije beleže usporavanje.
Zaključci zvaničnih predstavnika i analitičkih izveštaja naglašavaju potrebu za oprezom i dugoročnim planiranjem. Iako se mogućnost deeskalacije ne isključuje, poruka ostaje jasna: svaki ozbiljan bezbednosni izazov mora se dočekati pripremljeno.
Borba.info
