Borba Info Vesti
Ruševine drevnog grada Troje, smeštene uz obalu Egejskog mora u blizini današnjeg Dardaneleskog moreuza na teritoriji Turske, otkrivene su još u 19. veku zahvaljujući arheološkim iskopavanjima koje je predvodio nemački istraživač Hajnrih Šliman.
Danas se više ne dovodi u pitanje da je ovaj legendarni grad zaista postojao, upravo onaj koji je Homer opevao u „Ilijadi“.
Međutim, i dalje postoji debata među istoričarima kada je reč o autentičnosti samog sukoba koji je opisan u epskoj pesmi. Prema Homerovom zapisu, Trojanski rat je izbio nakon što je Paris, sin trojanskog kralja Prijama, odveo Helenu, ženu kralja Sparte.
Uslovljeni ovim događajem, Grci – tačnije, Ahajci – su krenuli u dugu opsadu Troje, a kraj sukoba obeležio je upad u grad uz pomoć legendarnog drvenog konja.
Mnogi stručnjaci smatraju da je ceo narativ, uključujući i epizodu sa Trojanskim konjem, možda književna fikcija, bez čvrstih arheoloških potvrda. Ipak, najnovija iskopavanja pružaju zanimljive tragove koji upućuju na to da se u blizini zidina drevne Troje odigrao žestok oružani sukob, nakon kojeg je grad spaljen i uništen.
Na lokalitetu u blizini palate, turski arheolozi pronašli su slojeve pepela, brojne ljudske ostatke sa jasnim znacima povreda, kao i vrhove strela.
Posebno su značajni nalazi kamenja i glinenih projektila za praćke – oružja koje je u to vreme predstavljalo snažnu dalekometnu pretnju. Arheolozi veruju da su te zalihe bile unapred uskladištene, što svedoči o pripremama za odbranu ili opsadu.
Kako je podsetio profesor Rustem Aslan sa Univerziteta Onseki̇z Mart u Čanakaleu, koji vodi istraživanja, koncentracija praćkastog kamenja na maloj površini može ukazivati na intenzivnu borbu. „Kamenje može ukazivati ili na očajničku odbranu ili na napad velikih razmera“, rekao je Aslan.
Po rasporedu pronađenih ostataka, najverovatnije je da su zalihe pripadale braniocima, a namenjene su bile grčkim opsadnim trupama. Pretpostavlja se da Trojanci nisu uspeli da ih upotrebe u kritičnom trenutku.
Analize ukazuju da su ti nalazi iz perioda između 1300. i 1200. godine pre nove ere – upravo iz vremena kada bi, prema tradiciji, mogla da se odigrava desetogodišnja opsada Troje.
Iako ostaci Trojanskog konja još nisu pronađeni, arheolozi i dalje istražuju lokalitet. Turski izvori podsećaju da se čak i neki predmeti povezani sa Nojevim kovčegom navodno nalaze na području današnje Turske, što otvara mogućnost da i tragovi slavnog konja jednog dana budu otkriveni.
Pored nalaza u samoj Troji, vredno je pomena i oružje koje su koristili grčki ratnici. U južnoj Grčkoj, na lokalitetu Dendri, arheolozi su 1960. godine pronašli gotovo kompletan set oklopa koji datira iz tog vremena. Oklop se sastojao od 18 bronzanih ploča, međusobno povezanih kožnim kaiševima, ukupne težine oko 20 kilograma.
Iako je deo stručne javnosti sugerisao da je takva oprema bila ceremonialna, grčki i britanski istraživači sa univerziteta u Tesaliji i Birmingemu napravili su replike i sproveli eksperiment sa pripadnicima grčke mornarice.
Učesnici su imali telesne proporcije slične opisima iz „Ilijade“ i prošli su obuku u tradicionalnim tehnikama borbe sa mačevima, kopljima i trozubcima.
Tokom testiranja, vojnici su nosili replike oklopa čak 11 sati dnevno, od 7 ujutru do 6 uveče, uz kraće pauze. Ishrana je bila usklađena sa onom iz tog perioda – masline, kozji sir i hleb ujutru, meso i crno vino uveče. Učesnici su beležili umor i znake pregrejavanja, ali su testovi pokazali da je oklop bio u potpunosti funkcionalan, iako fizički zahtevan.
Eksperiment je pokazao da su dobro istrenirani vojnici zaista mogli da ratuju u takvom oklopu, što se podudara sa Homerovim opisima. I zajedno sa pronađenim kamenjem u Troji, to baca novo svetlo na pitanje autentičnosti opisa iz „Ilijade“.
Za mnoge istraživače, ovi nalazi dodatno potkrepljuju tezu da Trojanski rat nije samo pesnička izmišljotina, već da ima svoje uporište u stvarnosti.
Borba.info
