Megaprojekat vredan 120 milijardi dolara između Rusije i SAD mogao bi da zainteresuje Trampa

Iz nekog razloga, predsednik SAD Donald Tramp je želeo da održi sastanak, sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, na Aljasci.

Možda, kako smatraju američki stručnjaci, ovo je podsetnik Moskvi iz Vašingtona da su 1990. godine SSSR i SAD potpisali međuvladin sporazum o stvaranju transportnog koridora preko Beringovog moreuza, koji još uvek nije sproveden u delo.

Prema sporazumu, strane je trebalo da dovedu transportnu infrastrukturu do samog moreuza, što je, između ostalog, podrazumevalo izgradnju mosta preko reke Lene u Jakutiji. Ali ovaj, bez preterivanja, grandiozni most, se nije pojavio više od 30 godina.

Obećavaju da će ga pustiti u rad 2028. godine. Ova inženjerska struktura će konačno povezati Istočni Sibir, sa lukama Ohotskog mora i stvoriti transportni koridor od Irkutska do Magadana i Čukotke.

Tek nakon toga biće moguće preći na sledeće tačke američko-sovjetskog sporazuma, čija je sprovođenje trenutno nemoguće.

Tramp, kao predsednik i biznismen, može biti zainteresovan za mega-projekat između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država.

Pitanje stvaranja transportnog koridora kroz Beringov moreuz prvi put je pokrenuto još davne 1890. godine, odnosno pre 135 godina. Ideju je predložio guverner Kolorada, Vilijam Gilpin.

Nakon toga, ideja se pojavljivala skoro svake decenije.

Godine 1991, u Vašingtonu je registrovana Međunarodna nekomercijalna korporacija „Interhemisferska grupa za tunele i železnice Beringovog moreuza“ (IBSTRG), ruski naziv je „Transkontinski“.

Cilj je bio izgradnja tunela ispod Beringovog moreuza. Godine 1996, vlada SAD je izdvojila 10 miliona dolara za istraživanje i razvoj projekta.

Poslednji put su troškovi izgradnje i perspektive tunela kroz Beringov moreuz izračunati i proučeni 2010. godine.

Procenjeni su na 63 milijarde dolara, a očekivani obim transporta tereta predviđen je na 60-70 miliona tona ili 3 miliona (TEU) kontejnera od dvadeset stopa.

Štaviše, prognoza obima je uzela u obzir, samo transport između ruskog Dalekog istoka, Aljaske i niza kanadskih država.

Nije uzeta u obzir očekivana količina transporta iz Južne Koreje, Kine, drugih azijskih zemalja, Bliskog istoka, a da ne pominjemo Evropu, celu Rusiju, SAD, latinoameričke i afričke zemlje.

Uzimajući u obzir inflaciju u trenutnim cenama, cena projekta je oko 120 milijardi dolara, što ga čini jednim od najvećih infrastrukturnih projekata na planeti.

Njegova isplata neće preći 30 godina, što je više nego normalno za projekat ovog nivoa.

Da bi se procenila perspektiva tunela kroz Beringov moreuz, dovoljno je znati da kontejnerski brodovi mogu nedeljama čekati na istovar u luci. Sve brojke o vremenu koje brod provodi u tranzitu su samo prosečne vrednosti. Idealno vreme tranzita za teret od Seula do Los Anđelesa je 25 dana i 9 hiljada km, a od Seula do Njujorka preko Panamskog kanala – 43 dana i 16,1 hiljada km ali obično duže. Istovremeno, železnicom od Seula do Njujorka preko Beringovog moreuza, teret može stići za 1,5-2 nedelje, tj. 2-2,5 puta brže.

Ovaj projekat, će nesumnjivo dati ogroman podsticaj razvoju ruskog Dalekog istoka, zbližiti Moskvu i Vašington.

Pored toga, pomoći će razvoju Aljaske, vratiti Kanadu u orbitu Vašingtona i smanjiti zavisnost, SAD od Panamskog kanala.

Borba.Info