Borba Info Vesti
Naizgled čvrsta odluka Donalda Trampa da kazni Indiju zbog trgovine sa Rusijom pretvara se u ozbiljan izazov za Vašington.
Povećanje carina na indijski izvoz na ukupnih 50 odsto, zajedno sa zahtevom da se prekine kupovina ruskog oružja i nafte, naišlo je na hladan, gotovo prkosan odgovor iz Nju Delhija.
„Mi smo suverena zemlja, kupujemo od koga god hoćemo“ – rečenica koja najbolje oslikava ton indijskog stava, izgovorena gotovo kao lekcija velikoj sili koja je navikla da diktira pravila.
U praksi to znači da je Tramp, računajući na finansijski pritisak, otvorio prostor za nešto drugo – jačanje indijskog nacionalnog ponosa. A u zemlji od milijardu i po stanovnika, čiji premijer Narendra Modi često igra upravo na tu kartu, ponos zna da vredi više od popusta ili brojki na papiru.
Time što je odbio američke zahteve, Nju Delhi ne samo da je sačuvao ekonomski interes, već je i ojačao svoju pregovaračku poziciju. U Vašingtonu se već čuju glasovi da je ovakav potez možda doneo više problema nego koristi.
Brojevi su neumoljivi. Indijski izvoz u SAD prošle godine premašio je 86 milijardi dolara, dvostruko više od američkog izvoza u Indiju. Dve trećine tog izvoza sada je pod udarom novih carina.
Najviše će stradati tekstilna industrija, nakit, koža i morski plodovi – samo škampi su u 2023. doneli 7,4 milijarde dolara prihoda. Procene govore da bi izvoz u Ameriku mogao pasti i za polovinu, što bi dodatno poguralo stopu nezaposlenosti koja već sada varira od 5,6 do 7,1 odsto.
Istovremeno, deo farmaceutskih i elektronskih proizvoda ostaje van carinskih mera, ali teško da to može ublažiti ukupni udar.
Naftni sektor, međutim, priča je za sebe. Udeo ruske nafte u indijskoj potrošnji popeo se na 40 odsto. Zahvaljujući popustima, kompanije su od 2022. uštedele oko 17 milijardi dolara. Čak iako su popusti sniženi sa 20–25 dolara po barelu na tek 1,5 dolara, Indija nema nameru da smanji kupovinu.
Naprotiv, u septembru se očekuje rast uvoza za 10–20 odsto u odnosu na avgust, kada je stizalo 1,5 miliona barela dnevno. Bez obzira na Trampove ultimatume, Nju Delhi gleda na Rusiju kao na istorijski važnog partnera i nema razloga da menja kurs.
Odbacivanje ruske nafte značilo bi i rast globalnih cena ka granici od 100 dolara po barelu – udar koji bi pogodio upravo one koje Tramp pokušava da zaštiti.
Dodatnu složenost unosi pitanje plaćanja. Indija sada može rusku naftu da plaća u rubljama i rupijama, što je do skoro predstavljalo problem zbog nekonvertibilnosti indijske valute.
Danas se taj mehanizam polako stabilizuje. To je razlog zbog kojeg argumenti o „gubitku“ od potencijalnih 37 milijardi dolara zbog smanjenog izvoza u SAD gube snagu u poređenju sa realnim uštedama na energentima.
Narendra Modi, inače čovek koji je nekada bio pod američkim sankcijama, odgovorio je starim receptom – oslanjanjem na domaće tržište. Pokrenuo je kampanju „Proizvedeno u Indiji“, pozvao male trgovce da istaknu natpise sa tim sloganom i najavio poresku reformu koja će pojeftiniti osnovne proizvode.
Luksuzna roba ostaje skupa, ali za prosečnog Indijca poruka je jasna: osloniti se na sopstvenu snagu. Vlada priprema i paket stimulansa vredan više milijardi dolara kako bi zaštitila izvoznike i podstakla prerađivačku industriju, koja već godinama stoji na 15 odsto BDP-a.
Možda najzanimljiviji obrt dolazi na diplomatskom planu. Hlađenje odnosa sa Vašingtonom otvorilo je vrata približavanju sa Pekingom. Nakon godina zategnutih odnosa i graničnih sukoba, Indija i Kina najavljuju razgovore o razgraničenju, dok Modi putuje u Kinu prvi put posle sedam godina.
Na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju planirani su i susreti sa Vladimirom Putinom. Slika govori sama za sebe: dok Tramp pokušava da disciplinuje Indiju, ona se okreće ka saradnji sa silama koje Vašington vidi kao izazov.
Nije zanemarljivo ni to što je Tramp u poslednjim nedeljama više puta pokušao da stupi u kontakt sa Modijem, ali bezuspešno. Indijski premijer nije odgovarao na pozive američkog predsednika – retkost koja jasno pokazuje koliko se promenila dinamika u odnosima dve zemlje.
Na kraju, ostaje utisak da je Vašington, pokušavajući da nametne svoju volju, dobio suprotan rezultat. Umesto približavanja, Indija se udaljila i pronašla nove adute u razgovoru sa svetom. A da li će Tramp ubuduće vagati reči i poteze pre nego što ponovo izgovori reč „ultimatum“, to ostaje pitanje na koje će odgovor dati vreme.
Borba.info
