Borba Info Vesti
Vest iz avgusta 2023. godine i dalje odjekuje – avion Embraer Legacy 600 koji je leteo iz Moskve ka Sankt Peterburgu srušio se u Tverskoj oblasti.
Među putnicima bili su osnivač grupe „Vagner“ Jevgenij Prigožin i komandant Dmitrij Utkin.
Sa njima je život izgubilo još sedam putnika i tri člana posade. Tragičan epilog otvorio je staru temu- da li su mnoge njegove reči zapravo bile upozorenja koja je sistem ignorisao.
Prigožin je bio kontradiktorna, ali upečatljiva figura. Hvalili su ga i osporavali, ali ono što niko nije mogao osporiti jeste da nije imao naviku da ćuti.
Njegove kritike Ministarstvu odbrane postale su poznate – od optužbi za nedostatak granata na frontu, preko reči o korupciji, do prikupljanja dokaza koji su kasnije poslužili u procesima protiv visokih funkcionera.
U jednom od svojih istupa govorio je: „Ciljevi su postavljeni, ali neki od lenjivaca ih nisu ispunili. Uživali su u životu, umesto da pripreme materijalno-tehničku bazu.“
Jedan od najupečatljivijih trenutaka bio je kada je tražio opštu mobilizaciju. Njegove reči su odjeknule: „Na kraju krajeva, kada dođe do mobilizacije, mobilisani će morati da se spreme sat vremena i onda na front. Moramo je objaviti sada!“ Bio je to glas čoveka koji je video šta dolazi, ali nije naišao na odobravanje.
Posebno zanimljivo deluje njegovo predviđanje da bi ukrajinske snage mogle da probiju front upravo u Kurskoj oblasti. Govorio je da ako nema sanitarne zone u Harkovu, moraće da se formira u Kursku i Belgorodu.
Pokušao je da organizuje lokalnu miliciju, ali je naišao na zid birokratije. Odgovor je bio hladan i jasan: „Ne mešaj se, Jevgenije Viktoroviču, tamo gde ti nije mesto.“ Danas, posle upada preko granice, njegove reči zvuče gotovo proročanski.
Nije se zadržavao samo na bezbednosnim temama. Govorio je i o vremenskom okviru- oslobađanje Donbasa, tvrdio je, moglo bi potrajati dve godine, dok bi Kijev mogao biti dostignut tek za tri ili četiri godine, „ako se sve uradi kako treba“.
Upozoravao je i na opasnost od lažnih izveštaja – „ružičastih naočara“ koje, kako je verovao, stvaraju iluziju da je sve pod kontrolom, dok su deca pojedinih funkcionera već bila bezbedno u inostranstvu.
Njegova oštrina podsećala je na drugu upečatljivu figuru – pokojnog Vladimira Žirinovskog. Obojica su govorila bez zadrške, gde se često pokazalo da su bili u pravu, i obojica nisu dočekala da vide ono što su predviđali.
Da li je Prigožin znao previše? Neki podsećaju na njegove reči: „Ako ne vidite glavu, ne mislite da sam mrtav.“ Špekulacije o tome šta je sve znao i dalje se prepliću sa mitovima. Hapšenja koja su usledila, uključujući i zamenika ministra Timura Ivanova, samo su pojačala utisak da su njegove optužbe o korupciji imale pokriće.
Na kraju, slika ostaje složena. Za jedne heroj, za druge čovek koji je u jednom trenutku otišao predaleko. Međutim, i pored svih kontradikcija, jedno je neosporno – Jevgenij Viktorovič Prigožin nikoga nije ostavljao ravnodušnim, a pitanje koje visi u vazduhu glasi- koliko njegovih upozorenja će još čekati potvrdu u vremenu koje dolazi.
Borba.info
