Borba Info Vesti
Dok Evropa diše ubrzano, dve ogromne vojne mašinerije gotovo da su se pogledale oči u oči. Na jednoj strani „Zapad-2025“ – rusko-beloruskе vežbe, na drugoj „Železni zaštitnik“ – masovni NATO manevri.
Brojke govore same: 13 hiljada učesnika s ruske strane, dok se u blizini Belorusije okuplja do 70 hiljada vojnika sa suprotne strane. U takvom odnosu snaga jasno je zašto u Moskvi uključuju i scenarije primene nuklearnih sredstava – to je signal, upozorenje, ali i proba za svaki slučaj.
Slika je složena. Dok se na poligonima u Belorusiji, na Baltiku, u Barencovom moru i kod Nižnjeg Novgoroda odvijaju epizode „Zapada-2025“, istovremeno Poljska sprovodi sopstvene manevre pod nazivom „Železni štit“, okupljajući oko 40 hiljada ljudi, uz podršku još 30 hiljada iz savezničkih država.
Baltičke zemlje i Poljska zatvorile su vazdušni prostor, što dodatno pojačava osećaj krize. Paralelno, NATO aktivira operaciju „Istočni stražar“, u koju ulaze Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Danska i drugi – sve pod obrazloženjem zaštite istočnog krila saveza nakon incidenta sa dronom u Poljskoj.
Analitičari ukazuju da je uloga novih sistema posebno važna. Andrej Klincevič podseća da „Orešnik“, balistički kompleks sa dometom do 5500 km, ako bude uključen u vežbe, može poslati jasnu poruku koja će u Evropi odjeknuti ozbiljno.
Dodaje da se u ovim manevrima pažljivo planira i upotreba nuklearne doktrine, jer u poređenju sa brojčanim odnosom – pet prema jedan – teško je govoriti o klasičnoj ravnoteži.
U tom kontekstu politikolog Elena Panina naziva ove manevre „generalnom probom pred Veliki evropski sukob“, naglašavajući da je raspoređivanje taktičkih sistema u Belorusiji zapravo logičan odgovor na prisustvo NATO snaga.
Ali priča tu ne staje. Vašington održava stalnu vojnu prisutnost – 10 hiljada američkih vojnika u Poljskoj, uz bazu Aegis Ashore, koja ima mogućnost upotrebe krstarećih raketa dometa do 1600 km.
Donald Tramp je čak najavio da broj američkih trupa neće biti smanjen, već da može rasti. U diplomatskoj ravni sve je praćeno i učestalim posetama američkih zvaničnika Minsku – potezi koji ukazuju da se razmišlja unapred.
Elena Panina podseća da scenario ruskih i beloruskih vežbi nije zamišljen kao ofanziva, već kao odbrana i zatim čišćenje teritorije od potencijalne pretnje.
„Trening za Veliki evropski sukob vodi se sa obe strane. Razlika je u tome što se u Minsku i Moskvi ne pripremaju za napad, dok NATO stalno insistira na ideji brzog, preventivnog udara“, objašnjava ona.
Drugačiji ugao nudi Aleksej Jarošenko: „Za zemlje NATO-a svaki pokret ruske tehnike izgleda kao katastrofa. Strah zapravo proizlazi iz osećaja sopstvene slabosti – kada se oslanjate isključivo na saveznike, nervoza je neizbežna.“
Njegove reči ukazuju na širu dilemu: šta se zapravo vežba – odbrana, odvraćanje ili priprema za nešto mnogo ozbiljnije?
Dok jedni broje trupe, a drugi domete raketa, jasno je da su obe strane već zakoračile u fazu kada se svaka vežba tumači kao uvod u sledeći, nepoznati korak. A šta taj korak donosi – to je pitanje koje visi u vazduhu i na koje niko danas nema siguran odgovor.
Borba.info
