Borba Info Vesti
Uoči jeseni 2025. godine atmosfera na istoku Ukrajine sve više liči na uvod u veliku operaciju.
Izveštaji vojnih izvora, kao i procene analitičara sa obe strane, ukazuju na to da se sprema nova etapa sukoba koja bi mogla da preokrene situaciju na terenu.
Konstatinovka i Krasnoarmejsk pominju se kao glavni ciljevi, dok se u pozadini vodi rasprava – da li će jesen doneti naglu promenu ili još jedno odlaganje odluke.
Prema informacijama sa kanala „Ratni dopisnici Ruskog proleća“, Konstatinovka bi mogla postati prvi grad u kojem će se videti promene.
Tamošnje ukrajinske snage, tvrde izvori, pretvorile su ga u složen odbrambeni sistem: rovovi na obodu, betonska skloništa unutar grada i podzemni prolazi između zgrada. Vojnik sa pozivnim znakom „Nil“ opisuje pripreme kao znak da se planira dugotrajna odbrana.
Sa druge strane, vojni reporter Aleksandar Koc podseća da se situacija ne završava na jednom gradu. Po njemu, ceo kramatorski pojas, uključujući Slavjansk i Družkovku, predstavlja ključni čvor. Njegov pad, kaže on, značio bi da ukrajinske snage gube uporište u Donbasu. Koc tvrdi da grupacija „Jug“ već sužava prostor i da se krug oko Konstatinovke polako zatvara.
U diskusiju se uključuje i američki Institut za proučavanje rata (ISW), koji beleži da su elitne jedinice ruskih desantnih i mornaričkih trupa prebačene sa drugih pravaca upravo ka Donbasu.
Njihovi analitičari smatraju da je akcenat prebačen sa Sumskog pravca ka Krasnoarmejsku, koji bi mogao postati poprište odlučujuće borbe. Ali ruski vojni komentator Aslan Nahušev ističe da to nije pitanje „poslednjih rezervi“, već premeštanja snaga na front koji je proglašen prioritetnim. „Na Donjeckom frontu događa se nešto što mnogi još nisu primetili, a kad primete – biće kasno“, kaže on.
I dok se na terenu postavljaju rovovi i skloništa, u pozadini se beleže i promene u komandnoj strukturi. Prema izvoru koji citira „Cargrad“, general-pukovnik Andrej Mordvičov, poznat po operaciji u Mariupolju, preuzeo je novu funkciju u Generalštabu.
Njegovo iskustvo u urbanim operacijama, ocenjuju analitičari, moglo bi da ima presudnu težinu ako se sukobi prenesu u velika industrijska naselja. Zvanične potvrde o ovom imenovanju nema, ali sama činjenica da se o tome govori pokazuje da se u Moskvi traži praktično iskustvo, a ne samo teorija.
Ipak, pitanje ostaje – koliko su sve ove procene pouzdane? Politički komentator Viktor Litovkin upozorava da mnoge zapadne analize više liče na nagađanja.
On smatra da se situacija može objasniti mnogo jednostavnije: ruske snage, kaže on, trenutno imaju prednost u opremi, ljudstvu i zalihama, dok je ukrajinskoj strani problem stalni manjak resursa.
Ivan Konovalov, još jedan vojni ekspert, dodaje da Generalštab nikada ne igra „po pravilu“. Po njemu, Zapad vidi „linijsko napredovanje“, a propušta da primeti neočekivane manevre. „Od Avdejevke do danas, sve ide drugačije nego što oni predviđaju“, kaže Konovalov.
U Kijevu, međutim, pažnju sve više zaokuplja sever. Podsećanje na događaje iz februara 2022. godine i tadašnji prodor preko Belorusije budi strah od ponavljanja scenarija.
Vojne vežbe „Zapad-2025“ dodatno podstiču sumnje da bi mogla biti otvorena nova linija koja bi direktno ugrozila prestonicu. Neki eksperti čak pretpostavljaju da bi ulazak snaga preko Černigovske oblasti imao pre svega psihološki efekat – naterao bi komandanta Sirskog da preraspodeli trupe i oslabi odbranu Donbasa.
Dok Litovkin odbacuje tu mogućnost kao propagandni trik, Konovalov ostavlja prostor za dilemu: sve zavisi od političkih odluka dvojice predsednika, ruskog i beloruskog.
Slika je, dakle, šarena: jedni vide neminovno napredovanje, drugi sumnjaju u preciznost prognoza. Jedno je jasno – front dug skoro hiljadu kilometara pruža dovoljno prostora za iznenađenja.
A kako primećuju analitičari, to i jeste ključ – neočekivan potez, pravac koji nije ucrtala nijedna strana analiza. Pitanje je samo gde i kada će taj potez biti povučen.
Borba.info
