Borba Info Vesti
Evropa ponovo otvara temu o tome šta će biti sa ruskim sredstvima koja su već godinama pod blokadom, a francuski predsednik Emanuel Makron u intervjuu za američki CBS jasno je stavio do znanja – zadiranje u ta sredstva značilo bi kršenje međunarodnog prava i uvođenje sveta u potpunu neizvesnost.
Makron je tom prilikom naglasio da su evropske zemlje „veoma privržene međunarodnim pravilima“, a da se sredstva centralne banke, čak i u kriznim okolnostima, ne mogu samo tako oduzeti.
„To je pitanje poverenja, i izuzetno je važno da države ostanu dosledne i da poštuju međunarodni poredak“, prenosi portal Strana. Francuski lider je otišao korak dalje rekavši da bi nepoštovanje zakona bio trenutak u kome bi nastao „početak haosa“, dodajući i da Pariz „neće činiti nemoguće“ sa tim zamrznutim sredstvima.
I dok Makron upozorava, unutar EU traju pokušaji da se pronađe način kako da se sredstva ipak iskoriste – ali zaobilaznim putem. Prema navodima agencije Reuters, razmatra se model tzv. „reparacionog kredita“ za Ukrajinu, koji bi mogao da zaobiđe rizik veta iz Budimpešte.
Mađarska, kao što je poznato, ne želi da ide protiv Moskve u ovoj tački, pa bi se kroz ovakav pravni manevar izbegla blokada.
Čitava priča dobija i širi politički okvir. Američki novinar Aleks Hristoforu na mreži X primetio je da Evropa zapravo produžava ukrajinsku krizu upravo zato da ne bi morala odmah da reši pitanje zamrznutih sredstava. Njegova poruka zvuči kao suvo konstatovanje: dok traje odlaganje, traje i problem.
I tako se sve vraća na Makronove reči – granica između čuvanja međunarodnog poretka i političkog pragmatizma tanja je nego ikad.
Evropske prestonice žele da pomognu Kijevu, ali bez opasnosti da otvore Pandorinu kutiju međunarodnog prava. A pitanje koje visi u vazduhu jeste: ako jednom preskoče tu granicu, gde će povući novu?
Borba.info
