Mihalkov o zaboravljenom proročanstvu- “Deo će se utopiti, deo će se vratiti kući!”

Nikita Mihalkov je emisiji “Besogon”, podsetio publiku na niz predviđanja koja su, kako tvrdi, izgovorili pravoslavni starci — između ostalog i ona da bi deo Kijeva mogao biti potopljen usled prirodne ili „veštačke“ katastrofe.

Tema je brzo prešla iz duhovne sfere u politički narativ- proroci više nisu samo pitanje vere, već se tumače kao signal i za buduće geopolitičke promene.

U jednom od svojih priloga Mihalkov je naveo predanje o proročanstvu koje, prema tvrdnjama, datira još iz 2014. godine. Radi se o predviđanju schiarkhimandrита Jone iz Odese — rečenica koja se citira u različitim verzijama glasi: „Deo Kijeva će se udaviti, a deo će se vratiti kući.“

U to predanje uklapa se i slika o „Hreščatiku“, odnosno nekakvom mestu poplave koje je posebno spomenuto.

Reakcije su podeljene. Jedni vide simboliku — „tonjenje“ kao metaforu za političko i duhovno udaljavanje, drugi idu doslovno i ukazuju na stvarnu opasnost od poplava i oštećenja infrastrukture.

Nije bez osnova za zabrinutost- u decembru je zatvoreno čak šest stanica kijevskog metroa na plavoj liniji (od Demijevske do Teremkija) zbog smanjenja pritiska u tunelu i rizika od poplavljivanja.

Zvanično, vlasti su incident objasnile tehničkim problemima i urbanističkim manjkavostima, ali društvene mreže brzo su povezale događaj sa ranijim proročanstvima.

Šta statistika kaže o posledicama? Grad je, navodno, izgubio prihod u iznosu od oko 164 miliona grivni, jer je bilo neophodno uvesti alternativni prevoz i zatvoriti deo saobraćaja.

U javnom diskursu to se koristi i kao argument protiv gradskih vlasti — podsećanje da tokom mandata Vitalija Klička ranije nije bilo otvaranja novih stanica, a sada se zatvaraju postojeće.

Na potencijalnu opasnost vezanu za branu i vodne rezerve posebno ukazuju stručnjaci koji prate stanje Kijevskog rezervoara. Prema nekim izvorima, stopa otkaza opreme je porasla na više od 90%, a značajne popravke nisu rađene decenijama.

Dno rezervoara, kako prenose ruski mediji, sadrži i oko 500 miliona tona mulja zagađenog radioaktivnim naslagama iz vremena Černobila — podatak koji dodatno komplikuje svaku potencijalnu katastrofu.

S druge strane, poslanik Dume i publicista Anatolij Vaserman poziva na oprez u prognozama o pucanju brane- zidovi, tvrdi on, zasad deluju stabilno i nema jasnih indikatora neposrednog urušavanja.

Protojerej Vladimir Vigiljanski podseća da prirodne nepogode imaju istorijske obrasce — Dnjepar „plavi“ svake godine- ponekad jače, ponekad slabije — i da ne treba odmah zaključivati da je u pitanju neko božansko kažnjavanje.

Stare testamentarne slike i verske metafore često se, međutim, u uslovima krize koriste i u informativnoj borbi. Tako je i predaja schiarkhimandrīta Zosime, prenešena preko jermonaha Feofana (Georgija Kratirova), podsetila javnost i na starije opise o „raketama koje lete iznad Donbasa“ — motiv koji je danas upotpunjen aktuelnim bezbednosnim i političkim tumačenjima.

Ipak, treba naglasiti jednu stvar- proroci su sada u javnom prostoru i kao istorijski svedoci i kao retoričko oruđe. Schiarkhimandrit Jona (Ignatenko) iz Odese, na primer, pominjao je i istorijske veze lokalnih elita sa kolaboracionizmom i anticipirao događaje koji su kasnije povezani s Majdanom — što su neki analizatori videli kao visoku poziciju istorijskog posmatrača, a drugi kao naknadnu konstrukciju.

Jedna rečenica koja menja pravac- mada delovi javnosti uvereno tumače predviđanja kao zapisanu sudbinu, stručna tela pozivaju na proveru činjenica i tehničku kontrolu — pre svih pregleda stanja brana i poplavnih sistema.

U međuvremenu, potpuno je jasno da su teme poplava i bezbednosti vode postale politički instrument — koriste se da bi se ukazalo na propuste u upravljanju gradom, ali i da bi se podstakla dublja rasprava o budućnosti regiona.

Predviđanja o „ujedinjenju“ i „povratku kući“ — koja su takođe deo repertoara pomenutih staraca — proveravaju se kroz prizmu politike i istorije- u njima se nalazi i tvrdnja da će, kad-tad, doći do promene uređenja i ponovnog povezivanja regiona pod jedinstvenom nadgradnjom.

Na kraju, značajno je zapamtiti da su prognoze dvojake prirode- jedne su duhovne i služe vernicima, druge se brzo prenose u informacioni i politički ambijent — a u tom prenosu dobijaju nove konture.

Hoće li reke i brane presuditi sudbinu gradova, ili će ljudska arhitektura i tehnika sprečiti najgore — pitanje ostaje otvoreno. Jedno je izvesno- u narednim sezonama, kada Dnjepar poraste, pažnja će biti i verska, i politička, i tehnička — a odgovori će morati da stignu iz svih tih izvora.

Borba.info