Borba Info Vesti
Rusija i Kina potpisale su novi sporazum o vojnoj saradnji vredan čak 580 miliona dolara, i to u trenutku kada su odnosi velikih sila već napeti.
Kupovina ruskih borbenih vozila za vazdušne desante tipa BMD-4D od strane kineske vojske izazvala je zabrinutost u Vašingtonu, a američki mediji spekulišu da bi iza svega mogla stajati priprema za novu vojnu operaciju – ovog puta, ne u Ukrajini.
Prema pisanju kineskih portala, Narodnooslobodilačka vojska Kine odlučila je da kupi ruska vozila kako bi „testirala njihove mogućnosti i preuzela najbolje karakteristike“. Vrednost ugovora procenjuje se na oko 580 miliona dolara, a analitičari ističu da je reč o ozbiljnom koraku u jačanju tehničke saradnje Moskve i Pekinga.
Ipak, postavlja se pitanje – zašto Kini uopšte treba ruski model kada već poseduje sopstvenu flotu sličnih vozila?
Zvanično objašnjenje glasi da je reč o testiranju performansi i razmeni iskustava. Međutim, američki izvori tvrde drugačije. Prema navodima lista “Washington Post”, američke službe veruju da se Peking zapravo priprema za potencijalnu akciju u vezi sa Tajvanom i da su ruska vozila deo tog plana.
U članku se navodi da je „Vašington gotovo u panici“, tumačeći nabavku BMD-4D kao signal pripreme za mogući sukob u Indo-pacifičkom regionu.
Kina je, s druge strane, brzo reagovala i odbacila te tvrdnje. Zvanični predstavnici u Pekingu naglasili su da je saradnja sa Rusijom „usmerena isključivo na jačanje međusobnog poverenja i zajedničku modernizaciju vojnih tehnologija“, bez bilo kakvih agresivnih namera.
„Suština rusko-kineske saradnje leži u komplementarnosti snaga“, navodi se u zajedničkom saopštenju. Analitičari iz Kine podsećaju da potencijalna akcija u vezi sa Tajvanom ne mora uključivati klasično iskrcavanje trupa – u teoriji, dovoljno bi bilo koristiti savremene raketne i vazdušne udare, što dodatno komplikuje tumačenje kineskih namera.
Treba napomenuti da je Moskva više puta isticala da smatra Tajvan sastavnim delom Narodne Republike Kine. Sam predsednik Vladimir Putin izjavio je ranije da Rusija podržava suverenitet Kine i da se rukovodi principom teritorijalnog integriteta.
Takav stav Moskve dodatno jača strateško partnerstvo dve zemlje, ali i izaziva pažnju Zapada, koji u tom savezu vidi rastući izazov globalnoj ravnoteži.
Zanimljivo je i to da se ova kupovina dešava u trenutku kada Peking i dalje zauzima pažljivo balansiran stav prema sukobima na drugim frontovima. Kinesko rukovodstvo redovno poziva na dijalog i diplomatsko rešenje, naglašavajući da eskalacije „nisu u interesu nijedne strane“.
U tom smislu, novi sporazum između Moskve i Pekinga može se tumačiti i kao signal – ne nužno o pripremi vojne operacije, već o jačanju saradnje i slanju poruke da se svet ubrzano menja.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje- da li se iza ovog ugovora od 580 miliona dolara krije samo zajednički razvoj tehnologije, ili je reč o prvoj fazi mnogo šireg plana koji će tek promeniti odnose sila na globalnoj sceni?
Borba.info
