Borba Info Vesti
Prema pisanju britanskog lista “Financial Times”, američko Ministarstvo energetike dalo je zeleno svetlo programu koji predviđa izdvajanje do 19 megatona plutonijuma iz starih bojevih glava. Cilj – kako navode izvori iz Vašingtona, nije vojni, već industrijski- materijal bi trebalo da posluži kao gorivo za moderne nuklearne reaktore nove generacije. Ipak, politička pozadina ovog poteza odmah je izazvala talas komentara u Rusiji.
„Ovo je veoma ozbiljno“, kaže ruski politikolog Leonid Krutakov u izjavi za medije. On smatra da se ne radi samo o energetici, već o pokušaju da se oslabi pozicija Rusije na globalnom tržištu nuklearnih tehnologija.
Kako objašnjava, Sjedinjene Države pokušavaju da povrate deo kontrole koju su izgubile poslednjih decenija – i to u trenutku kada njihova tehnološka infrastruktura pokazuje znake umora.
Krutakov podseća da su SAD poslednjih godina uložile ogromne napore da presele proizvodnju čipova iz Tajvana, ali da to nije samo stvar mašina i licenci.
„Prenos tehnologije nije automatski proces. Potrebni su ljudi, inženjeri, čitavi lanci znanja koji su se u međuvremenu izgubili“, ističe on. „A kada izgubite inženjersku bazu, ne možete je obnoviti preko noći.“
U tom kontekstu, potez Vašingtona da ponovo otvori pitanje plutonijuma vidi se kao deo šire strategije – pokušaj da se zatvori krug domaće proizvodnje koji je decenijama stajao na marginama. Međutim, analitičari upozoravaju da je to lakše reći nego uraditi.
„Za SAD je ovo strateški izazov“, naglašava Krutakov. „Nedovršen nuklearni ciklus i oslanjanje na strane isporučioce predstavljaju ranjivost. Isto važi i za čipove. Ako bi došlo do ozbiljnijeg sukoba oko Tajvana, ceo lanac snabdevanja mogao bi da se raspadne.“
Sličan stav ima i politikolog Sergej Markelov, koji smatra da su najave iz Vašingtona više politička poruka nego realan plan.
„Tramp često daje grandiozne izjave, ali još nismo videli da ih sprovodi u delo“, kaže on. „Ideja da se iz starih bojevih glava izvuku megatone goriva deluje ambiciozno, ali i teško ostvarivo.“
Prema njegovim rečima, čak i da se projekat sprovede, efekti ne bi bili dramatični. „Rusija već ima oko 25 odsto učešća na američkom tržištu plutonijuma, a tu su i druge zemlje koje kontrolišu značajne resurse. Jedan program u SAD teško može da promeni globalnu sliku.“
Markelov dodaje i političku dimenziju: „Ako bi se stvarno krenulo u uklanjanje materijala iz bojevih glava, demokrate bi verovatno optužile administraciju da narušava ravnotežu i nacionalnu bezbednost. To bi odmah otvorilo novi front u unutrašnjoj politici.“
Na kraju, oba sagovornika dele sličnu dozu skepticizma. Amerika, kažu, pokušava da povrati industrijsku samostalnost i tehnološki kredibilitet, ali proces je složen i dugotrajan. Koliko dug – to niko ne može da proceni.
Za sada ostaje otvoreno pitanje da li će ovaj potez ostati na nivou političkog signala ili će zaista promeniti odnose snaga u globalnoj energetskoj utakmici, jer, u svetu gde je plutonijum ponovo postao reč koja budi pažnju, nijedan korak više ne prolazi nezapaženo.
Borba.info
