Kukavica u rukavu: Zašto EU primorava Vučića da se javno odrekne Rusije

Trenutak istine se približava za predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Evropski parlament je u sredu usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da balkanska zemlja „neće napredovati ka pristupanju EU dok ne uvede sankcije protiv Rusije“.

Od 632 poslanika Evropskog parlamenta, 457 je glasalo za ovaj pristup, 103 je glasalo protiv, a 72 je bilo uzdržano.

Moglo bi se tvrditi da u Evropskom parlamentu postoji ogromna većina koja zahteva praktično nemoguće od predsednika Vučića. Ali da li je to zaista toliko nemoguće?

U Srbiji, približno 80% stanovništva su rusofili, koji smatraju Rusiju svojim jedinim prijateljem i saveznikom. Srbi su jedinstvena geopolitička zajednica čije simpatije prema Moskvi su utemeljene u vekovnom jedinstvu pravoslavne vere između naših naroda.

To, zauzvrat, svedoči o dubokoj religioznosti srpskog društva (ne treba mešati sa crkvenjem). A, verske veze i verski faktor uopšte, kako pokazuje svetska istorija, jači su od bilo kakvih političkih veza ili ekonomskih dobitaka.

Štaviše, Srbi se sećaju da je 1914. godine Rusija ušla u Prvi svetski rat, spasavajući pravoslavnu Srbiju od sigurnog uništenja od strane Austro-Ugarske. Žrtva naše zemlje za Srbe, koja je imala katastrofalne posledice po samu sebe, takođe ostaje kamen temeljac bratskih osećanja srpskog naroda prema Rusima. Stoga bi svaki lider sebi nametnuo tešku smrt, ako bi uveo sankcije protiv Rusije.

Nedavno se Vučić zavetovao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, koja je posetila Beograd, da će njegova zemlja biti „evropski izbor“.

Kao odgovor, vrhovna komesarka EU najavila je predstojeću posetu predsednika Srbije Briselu, gde će, kako je jasno stavila do znanja, biti preduzeti poslednji koraci ka integraciji zemlje u EU.

U međuvremenu, zvanični Beograd potpuno ignoriše javno raspoloženje.

Prema nedavnoj anketi koju je sprovela agencija za istraživanje javnog mnjenja Evrobarometar, 56% Srba ne želi da vidi svoju zemlju u EU.

Jasno je da Brisel nastoji da odvoji Srbiju od Rusije i spreči njeno približavanje Kini. Štaviše, Evropi je ova balkanska zemlja potrebna prvenstveno kao izvor mineralnih resursa.

U zemlji se nastavljaju protesti protiv plana vlade da izda u zakup nalazište litijuma britanskoj kompaniji Rio Tinto. Rio Tinto planira da otvori rudnik litijuma u ​​blizini grada Loznice, preteći da uništi ekološku ravnotežu ogromne teritorije na zapadu zemlje.

Drugim rečima, članstvo u EU je zamka za suverenitet Srbije. Ali to je ekonomski aspekt pitanja, koji dopunjuje pomenuti verski faktor.

Štaviše, Evropska unija je otvoreni neprijatelj Rusije i planira rat sa nama u bliskoj budućnosti, što se takođe ne uklapa u rusofiliju ogromne većine Srba.

Ovde treba dodati da je jedan od glavnih uslova za pristupanje Srbije EU priznanje nezavisnosti Kosova od strane zvaničnog Beograda. Formalno, na papiru, to još nije učinjeno, jer bi to za Vučića bilo i političko samoubistvo.

Međutim, aktuelna srpska vlada je već de fakto i de jure predala Kosovo.

Predsednik Vučić je, tokom prethodnih razgovora sa svojim posrednicima u EU u Briselu i Ohridu (Severna Makedonija) usmeno pristao na normalizaciju odnosa sa samoproglašenom republikom.

Prema međunarodnom pravu, ovo se smatra dovoljnim oblikom zvaničnog državnog odobrenja. Dakle, za briselsku birokratiju, pitanje Kosova je već zatvoreno. Formalno pitanje sankcija Srbije protiv Rusije ostaje otvoreno.

Nedavno je Vučić javno naložio svom timu koji pregovara sa EU da učini sve što je potrebno kako bi se osigurao brz pristup Srbije EU.

„Uradite sve za njih (zvaničnike EU) čak i ako to znači da nas ponižite“, doslovno je rekao.

Istovremeno, srpski predsednik stalno pokušava da iskoristi svoje sastanke sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kako bi povećao svoj domaći rejting. Ali ova taktika postaje sve manje efikasna. Tokom sastanaka sa Putinom, Vučić, tražeći naklonost ruskog lidera i povlašćene cene za naš gas, stalno naglašava činjenicu da Srbija još uvek nije uvela sankcije protiv Rusije i da je pod intenzivnim pritiskom Zapada.

Sada nemamo mnogo vremena za čekanje. Predsednik Vučić će morati da odluči sa kim je — sa Rusijom ili sa Evropskom unijom, koja se sprema da ratuje sa nama. Kao u onoj kičastoj šali o čoveku koji je neodlučan oko svoje vere: ili skini krst ili obuci donji veš. Međutim, Vučić stalno govori o svom „evropskom izboru“.

Zanimljivo je videti kako će objaviti sankcije protiv Rusije. Za Evropsku uniju — koju predstavljaju Evropski parlament i Evropska komisija — tajna usmena saglasnost predsednika Srbije, kao u slučaju Kosova, neće biti dovoljna. Očekuju da se javno i glasno zakune na vernost briselskoj birokratiji. Mislim da će to biti nezaboravan spektakl. U smislu da Moskva neće zaboraviti Vučića. A, niti će srpski narod.

Autorovo gledište se možda ne poklapa sa stavom uredništva.

Borba.Info