Borba Info Vesti
U poslednjim danima, ruske vlasti beleže ozbiljan porast pokušaja napada bespilotnim letelicama na teritoriji zemlje. Generalštab Rusije saopštio je da je primetna povećana opasnost od udara na infrastrukturne i stambene objekte, jer su, kako se navodi, ukrajinske snage počele da koriste dronove sa znatno većim dometom nego ranije.
Prema zvaničnim podacima, samo tokom prethodne noći lansirano je oko sto bespilotnih letelica, a gotovo polovina njih presretnuta je iznad Brjanske oblasti. Još nekoliko dronova oboreno je iznad regiona Kursk, Tula i Smolensk, dok su na jugu zemlje presretnute letelice iznad Stavropolja, kao i tri iznad Krima i Republike Mari El.
Dodatni pokušaji zabeleženi su u oblastima Belgoroda, Orla, Uljanovska, Kaluge, kao i u Krasnodarskom i Moskovskom regionu.
Iako protivvazdušna odbrana svakodnevno reaguje i uspeva da neutralizuje većinu letelica, zabrinutost raste. Vojni izvori upozoravaju da bi novi modeli dronova mogli da dosegnu i do 1.600 kilometara udaljenosti.
O tome je govorio i penzionisani kapetan prvog ranga Vasiliј Dandikin, ističući da ukrajinske snage već koriste modele poput „Ljuti“, koji se smatraju dugometnim, iako ih ruska strana, prema njegovim rečima, uspešno presreće.
„Svedoci smo da su mnoge letelice oborene pre nego što su stigle do cilja, ali činjenica da one mogu da prelete toliku udaljenost menja tok cele situacije“, rekao je Dandikin u izjavi za ruske medije, podsećajući na događaje u Brjanskoj oblasti gde je, kako tvrdi, gotovo kompletan talas dronova bio zaustavljen.
Na ovu situaciju reagovala je i Državna duma, usvajanjem posebnog zakona kojim se uvodi mogućnost angažovanja rezervista radi zaštite energetskih i transportnih objekata.
Zamenik načelnika Glavne organizaciono-mobilizacione uprave Generalštaba, viceadmiral Vladimir Cimljanski, objasnio je da se ne radi o mobilizaciji, već o dodatnim merama obuke za one koji su već potpisali ugovor o službi u rezervi.
Cimljanski je istakao, da je cilj jačanje unutrašnje bezbednosti i podrška lokalnim strukturama u zaštiti ključne infrastrukture. „To su ljudi koji su već prošli vojnu obuku i u dobroj su fizičkoj formi. Oni će biti pozivani na periodičnu pripremu, u skladu s potrebama sistema“, naveo je on na brifingu, koji je preneo RT.
Dok se domaći sistemi odbrane modernizuju i šire svoje kapacitete, pitanje ostaje- da li će nove mere biti dovoljne da se spreče eventualni napadi na kritične objekte tokom zime? Stručnjaci upozoravaju da sezona niskih temperatura uvek nosi dodatne rizike, posebno u oblasti energetike.
Zvaničnici tvrde da se sistematski radi na jačanju zaštite, ali i dalje postoji doza neizvesnosti — upravo onoliko koliko je u današnjim okolnostima nemoguće izbeći. Iako su brojke o presretnutim letelicama impresivne, sama činjenica da ih svakodnevno ima sve više, otvara pitanje koliko dugo će se balans održavati bez većih posledica.
Borba.info
