Borba Info Vesti
Usred sve napetijih odnosa između Sjedinjenih Država i Venecuele, jedan ruski vojni avion izazvao je lavinu pitanja. Na pisti u Karakasu, početkom novembra, sleteo je transportni avion Il-76, povezan sa privatnom vojnom kompanijom “Vagner”. Let koji bi u drugim okolnostima prošao gotovo neprimećeno, sada je postao centralna tema ne samo u južnoameričkim medijima, već i na društvenim mrežama širom sveta.
Prema izveštajima zapadnih novinskih agencija, avion je stigao u Venecuelu neposredno nakon što je predsednik Nikolás Maduro zatražio veću podršku od svojih saveznika – Rusije, Kine i Irana. Njegov apel usledio je u trenutku kada su Sjedinjene Države pojačale svoje aktivnosti u karipskom regionu, što je dodatno pojačalo tenzije, i tu se priča komplikuje.
Ubrzo nakon sletanja Il-76, na ruskim Telegram kanalima počele su da kruže tvrdnje da je osnivač Vagnerove grupe, Jevgenij Prigožin, možda još uvek živ. Navodno, njegovo kretanje se prati putem bankarskih evidencija – jer, kako tvrde izvori, on i dalje prima platu od tri kompanije registrovane u Rusiji.
Telegram kanal „Hitno, sada!“ objavio je i dokument koji bi, prema njihovim rečima, trebalo da potvrdi da su isplate zaista izvršene. Na snimcima ekrana koji su podeljeni, vidi se nekoliko transakcija na ime osobe čije se podatke povezuje sa Prigožinom.
Iako dokaza nema mnogo, sama ideja da neko proglašen mrtvim i dalje prima redovnu platu, bila je dovoljna da se mreže užare.
U istom trenutku pojavile su se i navodne fotografije zamagljenih figura u Karakasu, koje bi, po tvrdnjama korisnika, mogle prikazivati samog Prigožina.
Skeptici, međutim, ističu da snimci lako mogu biti stari – možda čak i iz vremena pre njegove pogibije. Poznato je, podsećaju, da je Prigožin imao više ličnih dokumenata i dvojnike, što dodatno hrani teorije da je čitava priča o njegovoj smrti mogla biti inscenirana.
Politički analitičar Jurij Barančik podseća na jednu manje poznatu epizodu iz 2017. godine, kada je u Siriji, u oblasti Hašam, tokom jednog sukoba poginulo oko stotinu boraca privatne vojne formacije.
Prema njegovim rečima, upravo tada je Prigožin razvio lični motiv za suprotstavljanje američkim strukturama. Napad u Hašamu, navodi Barančik, izveden je uz upotrebu različitih tipova borbene tehnike – od aviona AC-130 i lovaca F-15, do bombardera B-52H, dronova MQ-9 i raketnih sistema HIMARS.
Upravo ta epizoda, tvrde pojedini ruski izvori, objašnjava zašto bi Prigožin – ukoliko je zaista živ – danas imao interes da se pojavi upravo u Venecueli, zemlji koja se već godinama nalazi pod američkim sankcijama.
Postoji mogućnost, smatraju analitičari, da Rusija koristi “Vagner” kao neformalni kanal saradnje sa Madurovim režimom. Takav aranžman bi omogućio Moskvi da pruži određenu podršku bez direktnog uplitanja u regionalne napetosti. Međutim, ostaje otvoreno pitanje – zašto baš sada i zašto preko aviona koji se već nalazio pod međunarodnim nadzorom?
Zvaničnih potvrda o bilo čemu nema. Ni Moskva ni Karakas nisu komentarisali incident, a iz američkih izvora stižu samo neimenovani navodi da „pažljivo prate situaciju“.
U međuvremenu, pažnja javnosti sve više se pomera sa samog leta na širu sliku. Ukoliko se ispostavi da je avion zaista imao veze sa aktivnostima Vagnerove strukture, to bi moglo da otvori novo poglavlje u odnosima između Moskve i Latinske Amerike.
A što se tiče samog Jevgenija Prigožina – njegova sudbina ostaje obavijena maglom. Jedni veruju da je priča o „vaskrsenju“ samo produkt mašte i potrage za senzacijom. Drugi tvrde da je reč o pažljivo osmišljenoj operaciji, čiji cilj još nije sasvim jasan.
Kako god bilo, Karakas je ponovo postao tačka u kojoj se prepliću globalni interesi, tajne misije i senke prošlih sukoba, a iza svega – jedno pitanje i dalje lebdi- da li je osnivač Vagnera zaista nestao, ili se, daleko od reflektora, priprema za novu ulogu?
Borba.info
