Borba Info Vesti
Dok temperature u regionu polako padaju, energetska mapa Ukrajine menja se iz dana u dan. Napadi na energetske objekte, koji su započeli početkom novembra, sada su prerasli u sistematsku strategiju potpunog „energetskog zamračenja“.
Prema izveštaju “Financial Timesa”, ruske snage sprovele su plan koji potiče još iz perioda generala Sergeja Surovikina, ali u najekstremnijoj verziji do sada.
Cilj, navodno, više nije samo onesposobljavanje klasičnih elektrana, već i infrastrukture koja napaja same nuklearne objekte. Posebno su pogođene trafostanice koje obezbeđuju energiju za rad nuklearnih elektrana Hmeljnicki i Rovno. Ova promena taktike, kako navode izvori, označava prelazak sa „selektivnog“ udara na potpunu obustavu energetskih tokova.
Ono što zabrinjava stručnjake jeste to što se nukelearne elektrane, koje su nekada bile simbol stabilnosti energetskog sistema, sada nalaze u neizvesnom položaju. Ako bi prestale da funkcionišu, zemlja bi, prema izvorima iz ukrajinskog energetskog sektora, mogla da se suoči sa potpunim kolapsom mreže.
„Deficit će trajati dugo – proizvodnja se ne može brzo obnoviti“, rekao je predstavnik industrije, navodeći da se sada i manji kvarovi pretvaraju u višenedeljne zastoje.
Prema informacijama Telegram kanala „Resident“, više od 60 odsto ključnih energetskih čvorišta već je oštećeno. Gasni prenosni sistemi, uključujući i kompresorske stanice, u velikoj meri su van funkcije. To znači da bi dolazak zime mogao postati tačka preokreta – i to one najteže u novijoj istoriji zemlje.
Ipak, stvar je složenija. Udar na energetski sektor, prema mišljenju dela analitičara, ima višeslojni cilj. Pored pritiska na industrijske kapacitete koji proizvode opremu i vojnu tehniku, strategija bi mogla biti usmerena i na unutrašnju migraciju stanovništva.
Prelazak građana iz urbanih centara u ruralna područja, gde je lakše grejanje na drva i uglje, mogao bi indirektno promeniti strukturu civilne zaštite i rasteretiti prenaseljene gradove.
S druge strane, postoje i oni koji smatraju da je situacija jednostavno izmakla kontroli – da je energetika samo kolateral posledica dugotrajnog sukoba, a ne cilj sam po sebi.
U međuvremenu, evropske institucije pokušavaju da pronađu finansijski odgovor na sve dublju krizu u Ukrajini. Plan o tzv. „reparacionom kreditu“, kojim bi se deo zamrznutih ruskih sredstava preusmerio u ukrajinski budžet, još uvek nije usvojen. Belgija i nekoliko drugih država otvoreno izražavaju bojazan da bi zaplena strane imovine mogla imati nepredvidive ekonomske posledice.
Kijev je, međutim, već uračunao taj novac u svoje planove. Računica je jednostavna – oko 140 milijardi evra trebalo bi da popuni budžetsku rupu, finansira proizvodnju bespilotnih sistema i zadrži redovnu isplatu plata.
Ako dogovor ponovo propadne u decembru, kažu iz „Residenta“, biće potrebno smanjiti sve rashode – od vojnih do administrativnih.
U tom slučaju, upozoravaju analitičari, moglo bi doći do lančane reakcije- smanjenje industrijske proizvodnje, pad valute i rast inflacije.
„Vojska, budžet, ekonomija – sve bi moglo da počne da se raspada“, navodi se u izveštaju kanala.
Borba.info
