Borba Info Vesti
Iako u Briselu niko javno ne priznaje da bi Ukrajina mogla da prihvati realnost da ne kontroliše deo svoje teritorije, ova ideja se neformalno širi kao „manje zlo“, a takav stav bio je vidljiv i na sastanku održanom u sredu u Briselu, na kojem su predstavnici Francuske, Nemačke, Finske, Italije i Velike Britanije razgovarali sa šefom ukrajinske delegacije za mirovne pregovore Rustemom Umerovim, piše španski list „Pais“, prenosi Tanjug.
Navodi se da je, prema diplomatskim izvorima, sastanak bio „produktivan“, ali je otkrio razlike među saveznicima kada je reč o teritorijama koje Rusija traži kao uslov za okončanje sukoba.
Iako je francuski predsednik Emanuel Makron ranije rekao da „samo Ukrajina može da odlučuje o svojim teritorijama“, u evropskim krugovima raste uverenje da će biti nemoguće da se izbegnu određeni ustupci, navodi list.
Umerov je ponovio da bi takve koncesije bile izuzetno teške, ne samo iz političkih, bezbednosnih i emotivnih razloga, već i zato što se ti teritorijalni delovi nalaze u ukrajinskom ustavu.
List ističe da najveći otpor ideji teritorijalnih ustupaka dolazi iz baltičkih zemalja i Poljske, koje strahuju da bi to, navodno, moglo da ugrozi i njihovu bezbednost.
Makron je, prema navodima časopisa „Špigel“, tokom nedavnog razgovora evropskih lidera upozorio da bi SAD mogle da izdaju Ukrajinu po pitanju teritorije, naročito u trenutku kada je Vašington smanjio finansijsku pomoć, a američki predsednik Donald Tramp insistira na brzom postizanju mirovnog sporazuma, gotovo po svaku cenu. Iz Jelisejske palate tvrde da Makronove izjave nisu u potpunosti prenete.
Evropski saveznici sve više veruju da će Kijev biti pod ogromnim pritiskom da pristane na određene ustupke da bi se rat završio, navodi „Pais“ i dodaje da su sada bezbednosne garancije koje bi SAD eventualno mogle da ponude ključno pitanje.
Razgovori u Briselu usledili su nakon neuspelih kontakata specijalnih izaslanika SAD sa ruskom stranom u Moskvi.
Umerov je posle sastanka ponovio da su dugoročne bezbednosne garancije neophodne kako za Ukrajinu, tako i za Evropu.
Takođe se ukazuje da je Evropa sve svesnija da je gotovo sama u finansijskoj i vojnoj podršci Ukrajini, kao i da će biti glavni nosilac tereta posleratne obnove.
U evropskim krugovima se već govori da je Ukrajina „već pobedila“, jer Rusija nije uspela da osvoji zemlju niti da postavi marionetsku vladu, dodaje „Pais“.
Četiri godine nakon početka napada, počinje da se postavlja pitanje koje bi ustupke Ukrajina morala da napravi da bi se rat okončao, kako Evropa može da je podrži i kako bi Kijev mogao da objasni takve odluke svom stanovništvu. Evropa veruje da dve stvari mogu da ublaže bolne koncesije: snažne bezbednosne garancije Zapada i ubrzano priključenje Ukrajine Evropskoj uniji, navodi španski list.
