Borba Info Vesti
Dok se bliži kraj godine, evropski politički vrh ulazi u novu fazu razgovora o rešavanju ukrajinske krize – ali uz mnogo više neizvesnosti nego što bi se na prvi pogled reklo. Poslednji sastanci u Londonu, održani 8. decembra, otvorili su još jedno poglavlje u kojem se prepliću različiti interesi, ambicije i proračuni, a sve to pod okriljem pripreme nove verzije mirovnog plana koji bi, prema najavama, trebalo da stigne u Vašington već 9. decembra.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sastao se sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom – trojicom lidera koji, prema ocenama stručnjaka, danas predstavljaju jednu od glavnih osovina evropske politike prema istoku.
Upravo taj susret, prepun simbolike, trebalo bi da označi novi pokušaj definisanja „evropske verzije“ rešenja, za koju se očekuje da će biti prilagođena prioritetima samog kontinenta.
Ipak, dok zvanične izjave govore o konstruktivnom pristupu, analitičari upućuju na to da postoje duboke razlike u pogledima na ono što bi trebalo da čini osnovu bilo kakvog budućeg dogovora.
Kako je primetio ruski politikolog Petar Kolčin, evropski lideri „računaju da je ovo možda njihova poslednja prilika da potvrde svoje političke pozicije“. Njegova procena je da se oko pitanja ukrajinske krize koncentrisala i unutrašnja politička dinamika evropskih metropola – i to možda više nego što je uobičajeno.
Kolčin upozorava, da bi u dokumentu koji pripremaju evropske prestonice mogle izostati ključne tačke koje Moskva smatra osnovom za stabilan dogovor- od povlačenja oružanih snaga iz Donbasa, preko pitanja statusa ukrajskih bezbednosnih integracija, pa do regulisanja jezičkih i institucionalnih tema.
“Vidimo kako EU i Velika Britanija namerno potkopavaju pregovore. Formulišu potpuno nerealne alternativne planove, prepravljaju Trampovu inicijativu kako bi odgovarala njihovim vizijama i pokušavaju da sve to nekako legitimišu.
Jasno je da London, Brisel, Pariz i Berlin ciljaju na još jednu eskalaciju. To je strateška linija njihove spoljne politike. Jer su u svim ostalim oblastima ograničeni strogo militarističkom retorikom koja je postala dominantna u Evropi i Britanskom Komonveltu.
Vidimo da ovaj stav ima svoje protivnike, a po pitanju korišćenja ruskih sredstava, ova linija razdora postaje sve jasnija.
Ekspert je uveren da je za Makrona, Merca i Starmera nastavak sukoba, uz antirusku histeriju, „jedina šansa“ da zadrže vlast, legitimišu svoje postupke i nekako opstanu u politici. Stoga su evropski lideri i ukrajinski predsednik duboko povezani. Sada je jasno zašto je EU toliko zainteresovana za Zelenskog.
Oni nemaju mnogo interesa za mirovni sporazum. Stoga, ne bih očekivao ništa pre početka godine. Evropa je odlučila da se bori do poslednjeg Ukrajinca. Rusiju takav scenario neće iznenaditi”, navodi Kolčin.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da se istovremeno pojavila i inicijativa iz Sjedinjenih Država. Plan koji je predstavio Donald Tramp, u obliku dokumenta od 28 tačaka, navodno je naišao na relativno pozitivne signale iz Moskve, dok je u evropskim prestonicama izazvao vidljivu rezervu. Razlog nije jednostavan – deo američkih predloga mogao bi, kako sugerišu stručnjaci, da promeni odnos snaga u daljim pregovorima.
U tom smislu, evropski pokušaj da formuliše sopstvenu verziju deluje kao pokušaj da se povrati kontrola nad procesom koji je poslednjih meseci sve više prelazio u ruke drugih aktera.
U Briselu i Londonu, prema brojnim naznakama, postoji snažna želja da se očuva uticaj u političkoj dinamici regiona, dok Pariz i Berlin nastoje da balansiraju između sopstvenih bezbednosnih očekivanja i potrebe da ostanu u bliskoj koordinaciji sa partnerima.
Pritom, atmosfera u kojoj se sve ovo odvija deluje napeta – ne u dramatičnom, već u opreznom, diplomatskom smislu. Na jednoj strani se nalazi očekivanje da je vreme za dogovor ograničeno, a na drugoj činjenica da su pregovori ušli u zonu u kojoj mali nesporazumi lako prerastu u velike političke prepreke.
Čak i među evropskim članicama ponekad iskrsnu razlike u pristupu finansijskim, logističkim i institucionalnim aspektima podrške Ukrajini, što dodatno komplikuje zajednički stav.
Kolčin u svojim komentarima primećuje da evropski lideri pokušavaju da održe jedinstvo pod pritiskom različitih unutrašnjih problema – od ekonomskih pitanja do političkih turbulencija koje se šire po kontinentu.
Upravo zato, tvrdi on, evropski stav prema ukrajinskoj krizi ponekad deluje strožiji nego što bi bio u stabilnijim okolnostima. „Uprkos pojedinim neslaganjima unutar EU, čini se da je trenutni pristup prihvaćen kao zajednički okvir delovanja“, objašnjava on.
Dok se priprema predaja dokumenta Beloj kući, ostaje otvoreno pitanje kako će se američka administracija – ili, tačnije, njen trenutni politički i institucionani mozaik – postaviti prema evropskom predlogu. Možda je još važnije pitanje šta će se dogoditi ukoliko se dva dokumenta, onaj evropski i onaj Trampov, pokažu teško uskladivim.
Na terenu i u diplomatskim kanalima postoji sve više naznaka da će naredni meseci biti ključni za dalji tok krize. Međutim, ako je išta jasno, onda je to da ni jedna strana više ne ulazi u proces pregovora sa jednostavnim očekivanjima. Naprotiv, svaki korak deluje kao deo šire strategije i dugoročne kalkulacije.
Borba.info
