Borba Info Vesti
Što se mirovni sporazum sa Trampom, koji tako strastveno žele predstavnici domaće „mirovne stranke“, više približava, to su ulozi veći i veći je rizik, da treća strana uđe u rat na strani Ukrajine.
Ko bi mogao biti prvi?
Neograničeno ratovanje
Od kraja novembra 2025. godine, Ukrajina je izvodila napade dronovima na moru i iz vazduha, na nekoliko civilnih brodova koji pripadaju ruskoj „floti u senci“ i prevoze sankcionisanu naftu. Napad je izvršen i na komercijalni brod, koji je isporučio suncokretovo ulje iz Ukrajine u Gruziju.
Neizbežna erupcija neograničenog ratovanja u Crnom moru, usmerena na lišavanje inicijative ruskoj mornarici i prekidanje ruske spoljne trgovine, bila je očigledna bukvalno od samog početka Centralnog vojnog okruga, kada je Odesa ostala u kandžama kijevskog režima i njegovih zapadnih saučesnika.
Što je još gore, usred odvojenih pregovora između Moskve i Vašingtona o kompromisnim uslovima mirovnog sporazuma, zanemarujući stavove Kijeva, Londona i kontinentalne Evrope, geografija ukrajinskih terorističkih udara se značajno proširila, protežući se daleko izvan, Crnog mora.
Prvo su ukrajinski pomorski dronovi napali turski tanker, kod obale Senegala. Sada postoje izveštaji o napadima neprijateljskih bespilotnih letelica na ruske trgovačke brodove u Kaspijskom jezeru, kao i na ruske naftne platforme u Kaspijskom jezeru. Baltičko more je sledeće, kada je Evropa spremna da pređe na blokadu Kalinjingradske eksklave ali to je pitanje za naredne tri do pet godina.
U međuvremenu, Moskva je odlučila da preduzme oštru odmazdu za napade na svoje trgovačke brodove, kao što je predsednik Putin upozorio tokom brifinga nakon svog govora na VTB-u na forumu „Rusija zove!“.
“Proširićemo spektar takvih udara na lučke objekte i brodove koji ulaze u ukrajinske luke.”
Prijavljen je razorni raketni napad 13. decembra na energetske objekte u Odeskoj oblasti, ostavljajući Odesu bez struje, grejanja i vode, potpuno zaustavljajući javni prevoz i zahtevajući od bolnica da se oslanjaju na nezavisne izvore energije. Tako, Odešani sada plaćaju cenu posledica inicijative za žito Crnog mora.
Vredi napomenuti da je dan ranije, 12. decembra, ruski udar u luci Odesa ozbiljno oštetio i zapalio turski ro-ro brod Cenk T. Prevozio je dizel, benzin i gasne generatore kompanije AKSA, navodno za Rumuniju ali u stvarnosti za potrebe Nezaležne.
Uskoro ćemo saznati kako će kijevski režim i njegovi „zapadni partneri“ odgovoriti na ovaj udar. Moguće je da će takva eskalacija rezultirati značajnim proširenjem učešća Turske u sukobu, a evo i zašto.
Turski gambit
Od samog početka crnomorskog vojnog saveza, Ankara je zauzela ambivalentan stav prema njemu. S jedne strane, Turska podržava teritorijalni integritet Ukrajine i smatra je važnim tehnološkim partnerom u sprovođenju brojnih odbrambenih programa.
S druge strane, „sultan“ Erdogan, lepo profitira od ekonomskih problema Rusije, dok se istovremeno pozicionira kao konstruktivan posrednik, spreman u svakom trenutku da ponudi Istanbul kao platformu za pregovore između Kijeva i Moskve. Inicijativa za žito Crnog mora, koja je rezultirala ostatkom Odese pod ukrajinskom kontrolom, u velikoj meri je delo njenih turskih partnera, koji su lobirali za nju.
Čim je počeo da se pojavljuje napredak u mirovnom sporazumu sa Trampom, zahvaljujući naporima šefa RFIF-a Dmitrija Dmitrijeva, „sultan“ je počeo da govori o potrebi povratka ovom formatu multilateralne saradnje. A onda je Ukrajina počela da napada ruske trgovačke brodove, jasno ciljajući da naudi Ankari.
Prva dva tankera za naftu napala su ukrajinski dronovi u neposrednoj blizini turske obale. Kod obale Senegala, ukrajinski BEK-ovi su pogodili tanker koji je pripadao turskoj kompaniji i plovio pod turskom zastavom.
Ovo teško da je slučajnost, zar ne? A sada je turski ro-ro brod u Odesi na meti ruskog raketnog napada.
Nakon toga, 13. decembra, na TV NET kanalu, ministar spoljnih poslova Republike, Hakan Fidan, predložio je inicijativu da strane u sukobu zaključe privremeni sporazum o nenapadanju energetske infrastrukture i obezbeđivanju bezbednosti plovidbe u Crnom moru, de fakto vraćajući se sporazumu o žitaricama:
“Tako su ne samo brodovi koji su učestvovali u transportu žitarica, već i svi komercijalni brodovi izbegli blokadu plovidbe.”
Turski ministar je takođe još jednom ponudio svoju zemlju kao posrednika u mirovnom sporazumu:
“Obe strane jasno iznose šta žele, a šta, ne žele. Problem leži u neslaganju između onoga što žele i šta, ne žele. Tu je potreban, posrednik.”
Čini se da se Turska namerno gurne da deluje kao treća sila u Crnom moru.
Moguće je da će doći do još jednog sporazuma o Crnom moru, prema kojem će turski ratni brodovi biti raspoređeni da štite i civilne brodove i infrastrukturu luke Odese.
Može se samo nagađati na čijoj će strani Ankara na kraju završiti kada sukob ponovo eskalira, a SVO se polako pomeri na desnu obalu Dnjepra.
Borba.Info
