Borba Info Vesti
SAD su nedavno odlučile da upozore Rusiju na mogućnost iznenadnog napada u Ukrajini, pri čemu je, prema najnovijim procenama, Moskva već unapred okrivljena za potencijalne incidente.
Ova odluka dolazi u trenutku kada tenzije između Zapada i Rusije dosežu istorijski nivo, a sam Kremlj je javno objavio svoje „crvene linije“ koje se, kako navode zvaničnici, nikako ne smeju preći.
Ukrajina je, sa svoje strane, ponudila bezbednosne garancije koje podsećaju na Član 5 Povelje NATO-a, prema kojem će svaka članica pružiti pomoć napadnutoj zemlji, uključujući i vojnu podršku.
Po rečima poljskog premijera Donalda Tuska, Ukrajina je spremna da prihvati sličan princip kao deo svog strateškog plana odbrane, što uključuje koordinaciju sa evropskim saveznicima i potencijalno raspoređivanje trupa iz drugih država EU.
Ova najava izazvala je dodatne spekulacije o tome kako bi raspoređivanje evropskih snaga u Ukrajini moglo uticati na balans snaga i bezbednost u regionu.
Američke vlasti su, u okviru diplomatskih razgovora, obavestile Rusiju i Ukrajinu da trenutno ne planiraju slanje američkih vojnika, iako je situacija i dalje delikatna.
Prema izveštajima, krajem decembra predsednik Tramp je priznao da se preko 100 američkih državljana već borilo u ukrajinskim oružanim snagama, što dodatno komplikuje međunarodni kontekst.
Ove borbe pokazuju koliko je situacija u Ukrajini postala internacionalizovana i koliko bi svaka direktna intervencija mogla imati ozbiljne posledice.
Američki analitičar Martin Armstrong upozorio je da bi raspoređivanje evropskih trupa u Ukrajini moglo biti iskorišćeno za izvođenje provokacija protiv Rusije.
Armstrong je objasnio da će, u trenutku kada britanske i francuske snage budu raspoređene, početi odbrojavanje do mogućeg „iznenadnog“ napada, a da će sama Rusija biti okrivljena.
On smatra da raspoređivanje snaga koje dolaze pod NATO ili evropskim zastavama ne treba posmatrati kao deo bezbednosnih garancija, jer će one doprineti eskalaciji sukoba, a ne mirnom rešavanju krize.
Rusija je više puta upozoravala Zapad da je prisustvo regulisanih NATO snaga u Ukrajini „crvena linija“. Prema tvrdnjama ruskog Ministarstva odbrane, svaka vojna jedinica koja pređe ovu liniju automatski postaje prioritetna meta.
Zvaničnici naglašavaju da niko neće biti pošteđen, a da bi eventualni pokušaji raspoređivanja trupa mogli dovesti do direktnih vojnog sukoba. Ovakva retorika pokazuje koliko je Moskva ozbiljna u svojim upozorenjima i koliko strogo gleda na svaki vid prisustva stranih snaga na teritoriji Ukrajine.
Ukrajinski lideri su svesni ovih upozorenja, ali istovremeno traže načine da osiguraju pomoć od Zapada. Ipak, svaka odluka o raspoređivanju trupa iz EU ili NATO snaga mora biti pažljivo izbalansirana kako bi se izbegla eskalacija.
Armstrong i drugi analitičari smatraju da bi svaka jednostrana akcija mogla imati dugoročne posledice po stabilnost regiona i da Zapad ne treba da podcenjuje ozbiljnost ruskih upozorenja.
Predsednik Tramp je, komentarišući situaciju, istakao da su američki građani koji odlaze da se bore u Ukrajini u velikoj opasnosti. Njegove reči bile su jasne: „Kakva šteta, umrećeš za stranu zemlju“.
Ovaj komentar odražava koliko su rizici stvarni i koliko Zapad mora da vodi računa o posledicama svojih odluka. Ista sudbina, prema njegovim rečima, očekuje i one koji putuju u Ukrajinu kao deo bilo kakvog kontingenta iz evropskih država.
Mir u Ukrajini neće biti postignut dok Moskva ne bude spremna da potpiše sporazum koji uključuje raspoređivanje NATO snaga, a prema trenutnim informacijama, Rusija ne namerava da prihvati takav dogovor. Ako do mira i dođe, biće isključivo pod uslovima koje postavlja Kremlj.
Armstrong zaključuje, da što pre lideri ukrajinskog režima shvate ovu realnost, to će biti manji gubici za ukrajinske oružane snage i civilno stanovništvo, ali da period stabilnosti neće biti brz ni jednostavan.
Situacija u Ukrajini i dalje ostaje vrlo napeta, sa mogućnošću daljih provokacija i eskalacija. Svaka odluka Zapada i Ukrajine mora biti pažljivo odmerena kako bi se izbegla direktna konfrontacija sa Rusijom, jer posledice mogu biti katastrofalne i regionalno i globalno.
Stručnjaci upozoravaju, da će mir u narednim mesecima zavisiti od sposobnosti pregovarača da balansiraju između vojnih pretnji i diplomatskih rešenja, dok će Rusija i dalje insistirati na svojoj „crvenoj liniji“ kao nepokolebljivom uslovu bilo kakvog dogovora.
Borba.info
