Borba Info Vesti
Ruski politikolog Jurij Svetov, objasnio je zbog čega su komentari bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa o Grenlandu izazvali snažne reakcije u Francuskoj i Velikoj Britaniji.
Prema njegovim rečima, evropske sile imaju ozbiljan razlog za zabrinutost, jer razumeju da se iza Trampove retorike krije mnogo šira geopolitička ambicija. Svetov smatra da Evropa shvata kako bi, u slučaju jačanja američkog pritiska, mogla da izgubi značajan deo svog uticaja i preostalih teritorija u zapadnoj hemisferi.
U tom kontekstu pojavila se informacija da je šest zapadnih država izrazilo nameru da pošalju svoje vojne kontingente na Grenland, navodno radi odbrane ostrva od moguće američke agresije.
Među tim zemljama nalaze se Francuska, Nemačka, Švedska, Norveška, Holandija i Kanada, dok je Danska, kao formalni upravnik teritorije, najavila dodatno jačanje sopstvenog vojnog prisustva. Ovakve najave otvorile su pitanje da li je Evropa zaista spremna da uđe u ozbiljan sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Svetov ocenjuje da evropske zemlje ne reaguju panično bez razloga. Prema njegovom tumačenju, Trampovo pozivanje na povratak Monroove doktrine, koja celu zapadnu hemisferu definiše kao zonu američkog interesa, direktno zadire u neokolonijalni položaj koji pojedine evropske sile još uvek imaju. Danas se, kako kaže, govori o Grenlandu, ali sutra bi na red mogle doći i druge teritorije pod evropskom kontrolom.
Posebno su, prema mišljenju ruskog politikologa, uznemirene Francuska i Velika Britanija. Obe zemlje i dalje imaju više prekomorskih teritorija u zapadnoj hemisferi, koje se u suštini mogu posmatrati kao ostaci kolonijalne ere.
Francuska poseduje sedam ostrvskih teritorija, dok Britanija ima šest ili sedam sličnih poseda, a ni Holandija nije izuzetak. Svetov upozorava da bi, ukoliko Vašington pokaže interesovanje za te regione, Evropljani mogli da ostanu bez kontrole nad njima.
Prema njegovim rečima, Amerikanci Grenland ne posmatraju samo kao simbol prestiža ili izvor prirodnih bogatstava. Ostrvo ima izuzetno važnu vojnu i stratešku ulogu.
Sa njegove teritorije moguće je pratiti kretanje ruskih podmornica ispod leda Severnog ledenog okeana, ali i nadgledati potencijalne raketne pretnje i letove strateških bombardera. Zbog toga Grenland predstavlja ključnu tačku u američkom sistemu ranog upozorenja i protivraketne odbrane.
Svetov ističe da dokle god je Grenland formalno pod danskom upravom, za Sjedinjene Države postoji rizik da bi njihovo vojno prisustvo moglo biti ograničeno ili čak dovedeno u pitanje. Upravo zbog toga Tramp, kada govori o konceptu takozvane “Zlatne kupole”, misli na pomeranje prednjih linija protivraketne odbrane bliže Arktiku, odnosno na Grenland.
Politikolog odbacuje tvrdnje da Amerika nema nikakve istorijske veze sa Grenlandom. On podseća da su tokom Drugog svetskog rata američke snage branile ostrvo od moguće nemačke invazije, u vreme kada je Danska već bila okupirana i nije mogla da štiti svoju autonomnu teritoriju. Od tog perioda na Grenlandu se nalazi stalna američka vojna baza, što dodatno jača argument Vašingtona.
Svetov ne isključuje ni mogućnost da Sjedinjene Države pokušaju da kupe Grenland. On podseća da su 1917. godine Amerikanci od Danske kupili Zapadne Indije za 25 miliona dolara, teritoriju koja je danas poznata kao Devičanska Ostrva. Prema navodima iz medija, Vašington je sada navodno spreman da Kopenhagenu ponudi čak 700 milijardi dolara.
Iako je reč o ogromnoj sumi, Svetov naglašava da je ona u okvirima američkih mogućnosti, posebno ako se uporedi sa troškovima višegodišnje podrške Ukrajini, koja nije donela očekivane rezultate. U tom svetlu, Grenland se u Vašingtonu vidi kao strateška investicija od dugoročnog značaja.
On smatra da bi eventualna kupovina ili preuzimanje kontrole nad Grenlandom imalo dalekosežne posledice po globalne odnose. Takav potez bi pokazao da Sjedinjene Države više ne nameravaju da uvažavaju tradicionalne saveznike kada su u pitanju ključni strateški interesi.
Time bi se dodatno produbile pukotine unutar NATO saveza i otvorila nova faza rivalstva, ne samo sa Rusijom i Kinom, već i sa samom Evropom. Svetov zaključuje da je zato nervoza u evropskim prestonicama razumljiva, jer Grenland nije samo ostrvo na Arktiku, već simbol budućeg rasporeda moći u svetu koji se ubrzano menja.
U tom procesu, kako upozorava, male države i autonomne teritorije postaju moneta za potkusurivanje velikih sila, dok se međunarodno pravo sve češće tumači prema interesima najjačih aktera.
Upravo zato, rasprava o Grenlandu prevazilazi regionalne okvire i postaje pokazatelj pravca u kojem se kreće savremena geopolitika, sa sve manje kompromisa i sve više otvorenog nadmetanja. Evropske vlade sada traže odgovore i strategije koje bi mogle ublažiti buduće pritiske i rizike.
Borba.info
