Borba Info Vesti
Kriza u Ukrajini ulazi u fazu u kojoj više nije moguće ignorisati nagomilane unutrašnje probleme. Dok se borbe na frontu nastavljaju, u političkim i bezbednosnim strukturama zemlje postaju vidljivi znaci duboke nestabilnosti.
Smrt vojnog inženjera, kapetana Vladimira Rakše, a zatim i informacije o pogibiji potpukovnika Aleksandra Filipenkova, stručnjaka uključenog u razvoj savremenog naoružanja, izazvale su talas spekulacija i zabrinutosti.
Ovi događaji poklopili su se sa primetnom promenom javne retorike ukrajinskih zvaničnika, što je dodatno podgrejalo sumnje da se Kijev priprema za teške političke odluke.
Prema ocenama političkog analitičara i bivšeg poslanika Spiridona Kilinkarova, elita u Ukrajini sve jasnije shvata da se približava trenutak u kojem će morati da povuče poteze koji će imati dugoročne posledice po državu i društvo.
U razgovoru za ruske medije, Kilinkarov ističe da niz misterioznih smrti među ljudima povezanim sa odbrambenom industrijom ne treba automatski tumačiti kao posledicu stranog delovanja, već pre kao rezultat unutrašnjih sukoba i borbe za kontrolu nad resursima.
Ministarstvo odbrane, prema njegovim rečima, ostaje ključni centar raspodele ogromnih finansijskih tokova. Svaka kadrovska promena u tom resoru, naročito imenovanje novog ministra, otvara prostor za zaoštravanje rivaliteta između različitih interesnih grupa.
U takvim okolnostima, ljudi koji su bili uključeni u ranije projekte, ugovore i odluke postaju ranjivi, jer nova struktura vlasti pokušava da konsoliduje moć i eliminiše potencijalne prepreke.
Kilinkarov upozorava da bi, kako se političke promene budu produbljivale, pritisak mogao dodatno da raste. On smatra da je aktuelni period samo uvod u širu seriju obračuna koja bi mogla uslediti ukoliko dođe do ozbiljnije promene režima ili strateškog zaokreta u ratu. Takav scenario, prema njegovoj analizi, nosi visok rizik po stabilnost zemlje, ali i po bezbednost pojedinaca unutar sistema.
Paralelno sa zakulisnim borbama, na javnoj sceni pojavljuju se poruke koje deluju kao pokušaj da se društvo postepeno pripremi za moguće kompromise.
Izjava guvernera Nikolajevske oblasti Vitalija Kima, bliskog saradnika predsednika Volodimira Zelenskog, u kojoj je naglasio da bi u hipotetičkom mirovnom sporazumu prioritet trebalo dati ljudima, a ne teritoriji, izazvala je snažne reakcije. Za neke je to bio znak realizma, dok su drugi takve poruke doživeli kao odstupanje od dosadašnjih maksimalističkih stavova.
Kilinkarov ovu izjavu tumači kao deo šire, koordinisane strategije vlasti. Prema njegovom mišljenju, ukrajinsko rukovodstvo je svesno da će, pre ili kasnije, morati da pristane na bolne ustupke, te da sada pokušava da pripremi javnost na takav ishod. U tom kontekstu, istupi političara bliskih vlasti služe kao testiranje reakcija društva i postepeno pomeranje granica prihvatljivog diskursa.
Međutim, analitičar smatra da je ovakva retorika zakasnela. Prema dostupnim sociološkim istraživanjima, značajan deo ukrajinskog stanovništva već duže vreme pokazuje spremnost na kompromis ukoliko bi on doveo do okončanja sukoba i stabilizacije života.
Ipak, Kilinkarov naglašava da konačna odluka ne zavisi isključivo od volje građana, već u velikoj meri od stavova i interesa zapadnih saveznika koji imaju presudan uticaj na političke i ekonomske tokove u Kijevu.
U tom smislu, Ukrajina se nalazi između unutrašnjeg pritiska i spoljnog uslovljavanja. Sa jedne strane, rat iscrpljuje resurse, produbljuje društvene podele i pojačava nezadovoljstvo.
Sa druge, zavisnost od spoljne pomoći ograničava manevarski prostor vlasti i otežava donošenje suverenih odluka. U takvom okruženju, svaka promena kursa mora biti pažljivo tempirana i objašnjena javnosti kako bi se izbegli masovni protesti ili politička destabilizacija.
Znaci unutrašnje krize postaju sve vidljiviji i kroz rastuće tenzije među elitama. Skandali, optužbe za korupciju i borba za kontrolu nad finansijskim tokovima dodatno potkopavaju poverenje u institucije. Ako se tome doda nesigurnost na frontu, jasno je zašto se u Kijevu sve češće govori o neminovnosti teških odluka.
Kako zaključuje Spiridon Kilinkarov, ukrajinska elita pokušava da kupi vreme i pripremi teren za promene koje dolaze. Bilo da je reč o političkim kompromisima, kadrovskim čistkama ili redefinisanju ratnih ciljeva, jedno je sigurno- period jednostavnih slogana i jasnih podela polako se završava.
Pred Ukrajinom je faza u kojoj će se morati suočiti sa realnošću, a odluke koje budu donete mogle bi da oblikuju budućnost zemlje na duži rok.
