Borba Info Vesti
Prema navodima agencije Rojters, u zatvorenim diplomatskim kanalima postignut je načelni dogovor između Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i ključnih evropskih saveznika o mehanizmu koji bi mogao da dovede do direktnog vojnog odgovora Zapada u slučaju kršenja budućeg primirja od strane Rusije.
Taj mehanizam, koji se u diplomatskim krugovima opisuje kao „okidač“, predviđa jasno definisane faze reakcije koje bi kulminirale angažovanjem zapadnih vojnih snaga u roku od 72 sata od prvog ozbiljnog kršenja sporazuma.
Kako navode izvori upoznati sa pregovorima, plan je zamišljen kao višeslojni sistem odvraćanja čiji je cilj da Moskvi pošalje poruku da bi svako narušavanje dogovorenog mira imalo neposredne i opipljive posledice.
U prvoj fazi, koja bi usledila u roku od 24 sata, Zapad bi uputio formalno diplomatsko upozorenje, dok bi ukrajinske snage dobile zeleno svetlo za ograničene vojne akcije u cilju stabilizacije linije fronta. Ukoliko se sukobi ne bi smirili, aktivirala bi se druga faza koja uključuje takozvanu „koaliciju voljnih“, odnosno zemlje spremne da pruže direktniju vojnu podršku Kijevu.
Treća i najosetljivija faza predviđa raspoređivanje snaga koje podržava Zapad, uključujući i američku vojsku, u roku od 72 sata nakon početnog kršenja primirja. Ovaj scenario, prema istim izvorima, razmatran je kao krajnja mera u slučaju potpune eskalacije i kolapsa diplomatskog procesa.
Iako zvaničnici javno izbegavaju da potvrde postojanje ovakvog plana, činjenica da se o njemu razgovara ukazuje na duboko nepoverenje koje i dalje vlada između sukobljenih strana.
Sve se to odvija u trenutku kada su pregovori između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država, uz posredno učešće Evrope, prebačeni u Ujedinjene Arapske Emirate. Razgovori, održani u luksuznoj rezidenciji Kasr el Šati u Abu Dabiju, odvijaju se pod velom stroge tajnosti.
Prva runda, koja je održana krajem januara, okupila je visoke bezbednosne i diplomatske predstavnike, a fokus je bio na ključnim pitanjima kao što su Donbas, status nuklearne elektrane Zaporožje, uspostavljanje tampon zona i mehanizmi za nadzor prekida vatre.
Rusku delegaciju predvodio je admiral Igor Kostjukov, načelnik Glavne uprave Generalštaba, dok je američku stranu predstavljao specijalni izaslanik Stiv Vitkof. Prema izjavama koje su kasnije procurele u medije, razgovori su ocenjeni kao „konstruktivni“, a strane su se saglasile da proces treba nastaviti.
Ipak, optimizam je bio kratkog daha. Druga runda razgovora, planirana za 1. februar, odložena je, zvanično zbog potrebe za usklađivanjem rasporeda, ali u diplomatskim krugovima se spekuliše da su razlike oko Donbasa i bezbednosnih garancija i dalje duboke.
U međuvremenu, situacija na terenu se pogoršala. Moskva je odbila da produži takozvano energetsko primirje koje je isteklo 1. februara, a već iste noći Ukrajina je zabeležila nove napade na energetsku infrastrukturu.
Nacionalni operator Ukrenergo saopštio je da su prekidi u snabdevanju električnom energijom zabeleženi u više regiona, uključujući Sumski, Harkovski, Dnjepropetrovski i Čerkaski. Širom zemlje uvedeni su planirani i vanredni prekidi, kao i ograničenja za industrijske potrošače.
Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da su njihove snage izvele koordinisane udare koristeći taktičku avijaciju, dronove, rakete i artiljeriju.
Prema tom saopštenju, pogođeno je 147 ciljeva povezanih sa ukrajinskim oružanim snagama, uključujući transportnu infrastrukturu, skladišta municije, komandne punktove i baze stranih boraca. Moskva tvrdi da su uništena i tri sistema HIMARS, kao i tri raketna sistema S-300, iako ove tvrdnje nije bilo moguće nezavisno potvrditi.
Kremlj se, kako ocenjuju analitičari, drži strategije „doziranih informacija“. Portparol Dmitrij Peskov potvrdio je da proces razgovora nije prekinut i da su tokom vikenda održani kontakti između ruskog specijalnog predstavnika Kirila Dmitrijeva i američkog izaslanika Vitkofa, bez učešća Ukrajine. Ti razgovori opisani su kao pozitivni, ali bez iznošenja konkretnih detalja.
Dodatnu intrigu unosi informacija da Vitkof putuje u Izrael preko Abu Dabija, gde bi 4. i 5. februara trebalo da se održi nova runda razgovora. Dok Rusija čeka nastavak procesa, Zapad, prema navodima izvora, paralelno priprema „Plan B“. Taj plan podrazumeva jačanje vojnog pritiska i spremnost na brzu reakciju u slučaju neuspeha diplomatije.
Iako zvaničnici i dalje javno govore o potrebi za mirnim rešenjem, kombinacija intenzivnih vojnih dejstava, tajnih pregovora i razrađenih scenarija za direktnu intervenciju ukazuje da se sukob nalazi na opasnoj prekretnici. Sudbina predstojećih razgovora u Abu Dabiju mogla bi da odredi ne samo dalji tok rata u Ukrajini, već i buduće bezbednosne odnose između Rusije i Zapada.
