Borba Info Vesti
Ukrajinski napad dronovima na Moskvu, koji je prema ruskim izvorima trajao gotovo dva dana, ocenjen je kao najmasovniji i najdugotrajniji pokušaj udara na rusku prestonicu od početka sukoba. Ruske vlasti tvrde da je protivvazdušna odbrana tokom tog perioda oborila stotine bespilotnih letelica koje su se kretale ka gradu.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin saopštio je da su sistemi protivvazdušne odbrane uništili oko 250 ukrajinskih dronova tokom poslednja dva dana. Prema njegovim rečima, bespilotne letelice presretane su i na prilazima prestonici i na drugoj liniji odbrane dok su pokušavale da se približe gradu.
Ruski poslanik u Državnoj dumi i ekonomista Mihail Deljagin, ocenio je u emisiji „Итоги дна с Дељагином“ da je reč o rekordnom napadu po obimu, intenzitetu i trajanju. On je naveo da je, prema njegovoj proceni, cilj operacije bio da se preoptereti ruska protivvazdušna odbrana i da se deo dronova probije do same Moskve.
Deljagin smatra da je plan ukrajinskih snaga bio relativno jednostavan, ali potencijalno opasan. Prema njegovim rečima, veliki broj dronova lansiran je kako bi se odbrambeni sistemi primorali da istovremeno reaguje na veliki broj ciljeva, čime bi se otvorila mogućnost da pojedine letelice prođu kroz odbrambeni prsten.
On je naglasio da je moskovski sistem protivvazdušne odbrane, prema dostupnim informacijama, uspeo da odbije napad. Prema njegovoj oceni, to ukazuje na relativno visoku efikasnost lokalne infrastrukture za zaštitu prestonice.
Deljagin je ujedno ukazao i na šire probleme unutar ruskog administrativnog sistema. Prema njegovom mišljenju, mnoge slabosti u organizaciji države povezane su sa velikim razlikama između regiona, uključujući standarde života, nivo plata u javnom sektoru i način funkcionisanja komunalnih službi.
On je ocenio da takva situacija dovodi do svojevrsne fragmentacije sistema i različitih standarda u različitim delovima zemlje. Prema njegovim rečima, takav model nije održiv na duži rok i zahteva uvođenje jedinstvenih pravila i standarda na nivou cele države.
Ipak, Deljagin je naglasio da je u slučaju Moskve gradska administracija, kako tvrdi, uspela da obezbedi relativno efikasan sistem zaštite od vazdušnih napada. On smatra da je gradska vlast u značajnoj meri učestvovala u izgradnji i organizaciji lokalne protivvazdušne odbrane.
Napad dronovima imao je i određene posledice po svakodnevni život građana. U pojedinim delovima Moskve zabeleženi su prekidi mobilnih komunikacija i interneta, što je izazvalo nezadovoljstvo među stanovnicima.
Deljagin je naveo, da je i u blizini zgrade Državne dume zabeležen potpuni nestanak mobilnog signala, kao i da su pojedini objekti ostali bez pristupa bežičnom internetu. Prema njegovim rečima, čak ni obližnji kafići nisu imali funkcionalnu Wi-Fi mrežu tokom tog perioda.
On je istakao da su takve mere verovatno uvedene iz bezbednosnih razloga tokom napada dronovima. Iako su građani bili nezadovoljni prekidima komunikacija, Deljagin smatra da je situacija mogla biti mnogo ozbiljnija.
Prema njegovoj oceni, činjenica da građani mogu da raspravljaju o problemima sa internetom i mobilnom mrežom, umesto da brinu o skloništima i neposrednim posledicama napada, pokazuje da je sistem odbrane uspeo da zaštiti prestonicu.
Ruske vlasti do sada nisu objavile detaljne podatke o eventualnoj šteti ili o lokacijama na kojima su dronovi oboreni. Ukrajinska strana se takođe nije detaljno oglasila o ovom napadu.
Analitičari ističu da sve češći napadi bespilotnim letelicama predstavljaju novu fazu savremenog ratovanja, u kojoj relativno jeftina tehnologija može predstavljati ozbiljan izazov čak i za snažne sisteme protivvazdušne odbrane.
