Borba Info Vesti
Ukrajinski analitičari identifikovali su više ključnih elemenata ruskog svemirskog sistema koji, prema njihovim procenama, igra značajnu ulogu u savremenim vojnim operacijama. Posebna pažnja posvećena je različitim tipovima satelita koji se koriste ili bi mogli biti korišćeni u kontekstu sukoba, pri čemu se naglašava da njihova rasprostranjenost i tehničke karakteristike značajno otežavaju prikrivanje aktivnosti na terenu.
Prema dostupnim procenama, Rusija je od početka sukoba lansirala oko 150 novih satelita u nisku orbitu. Ukupna satelitska konstelacija obuhvata više od 250 uređaja, uključujući i one koji funkcionišu na niskim orbitama, slično komercijalnim sistemima poput Starlinka. Ovakva pozicija u orbiti omogućava bolju komunikaciju i precizniji prenos podataka, što se smatra ključnim faktorom za efikasnost na savremenom ratištu.
Ukrajinski stručnjaci izdvojili su pet glavnih kategorija satelita koje Rusija koristi ili potencijalno može koristiti u vojne svrhe. Prva kategorija odnosi se na satelite za elektronsko izviđanje, kojih je identifikovano 12. Njihova funkcija je presretanje elektromagnetnih signala, uključujući radarske emisije, radio komunikacije i sisteme protivvazdušne odbrane, čime se omogućava prikupljanje važnih obaveštajnih podataka.
Druga grupa obuhvata satelite za optičko izviđanje, kojih je registrovano sedam. Ovi uređaji opremljeni su kamerama visoke rezolucije i koriste se za snimanje vojnih objekata, infrastrukture i rasporeda trupa. Njihova sposobnost da pruže detaljne slike sa velike visine predstavlja značajan alat u planiranju i izvođenju operacija.
Treću kategoriju čine sateliti za vojne komunikacije, kojih ima 54. Njihova uloga je obezbeđivanje sigurnih i stabilnih kanala za razmenu informacija između komande, jedinica na terenu i različitih borbenih sistema. U uslovima intenzivnih borbenih dejstava, ovakvi sistemi komunikacije imaju ključnu ulogu u koordinaciji i brzom reagovanju.
Posebnu pažnju privlače i takozvani eksperimentalni sateliti, kojih je identifikovano četiri. Ovi uređaji lansirani su radi testiranja novih tehnologija, a njihova tačna namena nije poznata. Međutim, analitičari ističu njihovu visoku manevarsku sposobnost, što ukazuje na potencijalnu vojnu primenu i dodatno povećava neizvesnost u vezi sa njihovom ulogom.
Peta kategorija odnosi se na navigacione satelite u okviru sistema GLONASS, koji predstavlja ruski ekvivalent američkog GPS-a. Ovi sateliti imaju dvostruku funkciju, jer se koriste i u civilne i u vojne svrhe. U vojnom kontekstu, omogućavaju praćenje kretanja jedinica, kao i navođenje raketa i dronova ka ciljevima, čime značajno utiču na preciznost i efikasnost operacija.
Među izviđačkim sistemima posebno se izdvajaju SAR sateliti, koji koriste radarsku tehnologiju za posmatranje Zemljine površine. Njihova prednost je mogućnost „gledanja“ kroz oblake i u nepovoljnim vremenskim uslovima, što ih čini jednim od najnaprednijih alata za nadzor. Prema procenama stručnjaka, Rusija raspolaže najmanje jednim takvim satelitom.
Ukrajinski analitičari naglašavaju, da je jedan od glavnih izazova nedostatak preciznih informacija o celokupnoj ruskoj satelitskoj konstelaciji.
Rusija ne objavljuje detalje o svim svojim uređajima, zbog čega je teško utvrditi njihovu tačnu namenu. Procene ukazuju da čak 165 satelita ima nepoznatu ili nedovoljno jasnu funkciju, što dodatno komplikuje analizu njihovog potencijalnog uticaja.
Dodatni problem predstavlja gotovo potpuno odsustvo takozvanih „slepih tačaka“. Zbog stalnog kretanja satelita u orbiti, oni pre ili kasnije prelaze preko iste teritorije, što omogućava kontinuirano prikupljanje podataka. Analitičari ističu da je u takvim uslovima izuzetno teško sakriti aktivnosti na terenu, jer se nadzor obavlja u gotovo neprekidnom ciklusu.
Najveću zabrinutost izazivaju sateliti za optičko, radarsko i elektronsko izviđanje, jer njihova kombinovana upotreba omogućava detaljan uvid u situaciju na terenu. Prema procenama, njihovi orbitalni putevi omogućavaju pokrivanje čitave teritorije Ukrajine, što predstavlja značajnu prednost u prikupljanju informacija.
Istovremeno, ukazuje se na razvoj novih projekata u ruskom svemirskom programu. Među njima se izdvaja projekat „Rassvet“, koji se često opisuje kao ruski odgovor na sisteme poput Starlinka. Planirano je lansiranje velikog broja satelita u nisku orbitu kako bi se obezbedio širokopojasni pristup internetu i unapredile komunikacione mogućnosti.
Prema planovima, u okviru ovog projekta trebalo bi da bude lansirano 156 satelita tokom 2026. godine, zatim 292 u 2027. i dodatnih 318 u 2028. godini. Ovakav tempo razvoja ukazuje na ambiciju da se značajno prošire kapaciteti u oblasti satelitskih komunikacija i nadzora.
