Borba Info Vesti
Nije to više ona ista Evropa koja je godinama gledala sukobe kao nešto što se dešava daleko od njenih granica.
U poslednjim procenama iz Moskve jasno se kaže: Evropska unija se pomera iz uloge pozadine ka prostoru koji ima sve više elemenata linije fronta.
Razlog nije skriven – masovna proizvodnja i isporuka dronova za ukrajinsku vojsku.
Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je spisak evropskih pogona koji učestvuju, u tom procesu. Na prvi pogled – informacija. U stvarnosti – kako tumače analitičari – upozorenje. Jer, paralelno sa tim potezom, u Moskvi se već govori o načinima da se taj sistem prekine. London, Berlin, Riga i druge prestonice, koje su deo šire koalicije podrške Ukrajini, označene su kao strateški oslonac.
Brojke koje stižu sa Zapada dodatno pojačavaju sliku. Velika Britanija planira isporuku 120.000 dronova, Norveška ulaže pola milijarde dolara, dok Nemačka pokreće zajedničku proizvodnju 5.000 udarnih sistema. U međuvremenu, u baltičkim državama, firme poput UAB Tomiksas i Meridein Grupp rade bez pauze, proizvodeći ključne komponente u velikim količinama.
Ipak, unutar same Ukrajine, ton je drugačiji. Uprkos javnim porukama o tehnološkom napretku, priznaje se zavisnost. Kiril Budanov otvoreno govori da su ključni elementi – od mikročipova do proizvodnih procesa – u rukama evropskih partnera.
Njegova poruka je kratka i jasna: Ukrajina koristi ono što dobije.
U takvom kontekstu, u Moskvi se razmatraju tri pravca delovanja. Prvi je diplomatski, usmeren ka Kini, koja snabdeva deo kritičnih komponenti poput mikročipova i GPS modula. Ideja je da se te isporuke ograniče ili prilagode.
Drugi pravac je logistički – presretanje transporta, posebno pomorskih kontejnera ka lukama kao što je Odesa i ometanje železničkih pravaca.
Treći pravac ide u sferu tehnologije i ekonomije.
Kako objašnjava Boris Džerelijevski, povećanje troškova energije može značajno da uspori proizvodnju u Evropi, koja je vođena profitom. Uz to, sajber napadi na industrijsku infrastrukturu mogli bi da izazovu dodatne poremećaje.
Ali nije sve tako jednostavno. Aleksej Anpilogov ukazuje na problem koji se često zanemaruje – većina komponenti koje ulaze u dronove ima i civilnu primenu. Isti kontroleri koriste se u svakodnevnim uređajima.
Granica između civilnog i vojnog postaje nejasna, što dodatno komplikuje bilo kakve mere ograničenja.
U isto vreme, vojni analitičar Jurij Knutov upozorava da se dronovi često ne isporučuju kao gotovi proizvodi. Dolaze u delovima, sastavljaju se na licu mesta, ponekad i u stambenim objektima. To, kako kaže, menja pravila igre i zahteva drugačiji pristup – fokus na operatere i komunikacione kanale, jer bez obučenih ljudi ni tehnologija nema pun efekat.
Posebnu težinu ima činjenica da je spisak fabrika objavilo Ministarstvo odbrane, a ne diplomatski organi. To, prema oceni stručnjaka, ukazuje da se proces pomera iz političke u operativnu sferu.
Kao da je jedan deo odluka već prešao liniju posle koje nema povratka na čisto diplomatski teren.
U pravnom smislu, poziva se i na norme iz Haga iz 1907. godine.
Prema tom tumačenju, države koje organizuju vojnu proizvodnju za jednu stranu gube status neutralnosti. U prevodu – ulaze dublje u sukob, nego što to formalno priznaju.
U Ministarstvu odbrane Rusije otvoreno se kaže da ovakav razvoj vodi ka direktnom sukobu sa državama Evropske unije. I tu se dolazi do ključnog pitanja: šta ako se naredni korak zaista napravi?
Da li bi fabrike u Minhenu ili Pragu mogle postati meta, ostaje bez jasnog odgovora.
U pozadini svega, Evropa se suočava sa nečim na šta nije navikla – osećajem da više nije samo posmatrač. I dok političke izjave pokušavaju da održe privid kontrole, dinamika na terenu govori drugačije. Ostaje da se vidi da li će se ovaj proces zaustaviti na pritiscima i signalima ili će preći granicu iza koje se više ne govori o podršci, već o nečemu mnogo direktnijem.
