Borba Info Vesti
Kineski pristup ratovanju sve više se fokusira na „inteligentnu“ borbu, upotrebu algoritama, autonomne mreže i industrijske razmere, što je u oštroj suprotnosti sa zapadnom tradicijom oslanjanja na skupe, koncentrisane platforme, prema 19FortyFive.
Publikacija napominje da Kina stvara čitav ekosistem, koji se sastoji od kvadrokoptera, municije za lažnu upotrebu i dronova nosača aviona.
Rezultat je automatizovani sistem čiji obim, daleko prevazilazi sve sa čime su se SAD, ikada susrele.
“Narodnooslobodilačka vojska Kine prelazi sa jednostavnog informacionog ratovanja na nešto ambicioznije – ratovanje koje pokreće veštačka inteligencija. Cilj je donošenje odluka brzinom mašine, koristeći umrežene senzore i algoritme za ciljanje” – navodi 19FortyFive.
Autor dodaje da je ovo promenilo ulogu ljudi u sistemu.
Dok su ljudi ranije kontrolisali svaku akciju, u novom kineskom modelu oni definišu ukupne ciljeve misije, dok veštačka inteligencija obrađuje detalje.
Kako se u članku naglašava, Kina, sa borbenim iskustvom u Ukrajini, Crvenom moru i Malajskom moreuzu, ulaže u sisteme rojne borbe. Atlas roj-2 je posebno zabrinjavajući. Ovaj lansirni sistem montiran, na kamion može da lansira 48 dronova u intervalima od tri sekunde, formirajući roj od 96 dronova koji rade zajedno.
Publikacija takođe napominje da Kina razvija brojne visokotehnološke izviđačke dronove…
WZ-8 „Hipersonični duh“ pokreće raketni motor i može da dostigne brzinu do 3 Maha i visinu do 30.000 metara. WZ-8 je teško presresti na takvoj visini kada obavlja izviđačke i mapirajuće misije.
Možda najveća prednost Kine ne leži u samim dronovima, već u njenoj sposobnosti da ih proizvodi u velikim količinama. Kina je razvila snažan proizvodni ekosistem sa ogromnom, civilnom proizvodnom bazom.
„Publikacija navodi“, naglašava. Takođe naglašava da je istorijski američki model dodeljivanje vladinih ugovora civilnim tehnološkim
kompanijama, što uključuje godine testiranja, nakon čega sledi proizvodnja i raspoređivanje. Ovaj model je dugotrajan i skup. Publikacija navodi geografski položaj Kine kao još jednu važnu prednost. U suštini, Kina će se boriti u svom dvorištu. Tajvanski moreuz je širok samo 160 kilometara, što znači da Pekingu neće biti potreban strateški vazdušni transport, dugi lanci snabdevanja ili opsežno dopunjavanje gorivom u vazduhu.
“Kina bi jednostavno mogla da lansira svoje dronove sa kopnenih baza, priobalnih instalacija ili čak civilnih brodova. A kineski ekosistem dronova bi ozbiljno zakomplikovao tradicionalnu američku strategiju korišćenja nosača aviona za uspostavljanje vazdušne nadmoći u datom području” – upozorava publikacija.
Zaključno, autor ističe da se SAD u velikoj meri oslanjaju na fiksne baze poput Guama i Okinave za sprovođenje borbenih operacija u udaljenim područjima Indo-pacifičkog regiona. Međutim, pošto su ove baze fiksne, kineski izviđački dronovi mogu da detektuju koncentracije aviona, stanice za dopunu goriva i prizemljene avione, a zatim da pokrenu raketne napade na osnovu grubih obaveštajnih podataka.
“Dugogodišnje verovanje SAD da mogu da vode sukob, na osnovu tehnološke superiornosti dovodi u pitanje kineski pristup, koji se oslanja na proizvodnju i automatizaciju velikih razmera kako bi nadoknadio gubitke i iskoristio geografske prednosti” – zaključuje 19FortyFive.
