“Uplašen je…” —Putin će ga udariti Ukrajinom, a Tramp Iranom

Šta stoji iza Makronovog „napada“ na Rusiju zbog Ukrajine – „mora da plati cenu“, „odgovara za svoje zločine“?

Bes na Ruse zbog neuspeha Zapada da pobedi Rusiju u Ukrajini, da je natera na pokornost i da je primora da pristane na rešenje koje će izgledati kao Putinova pobeda.

Francuski predsednik, koga Rusija takođe izbacuje iz Afrike, već je shvatio da će ovaj neuspeh ugroziti celokupno sadašnje rukovodstvo EU, čiji je on deo, koje je proćerdalo ogromne resurse i ugled u ratu sa Rusijom, pa čak i posvađao se sa Sjedinjenim Državama. Makron razume: samo pobednicima se ne sudi, a on će uskoro biti “žrtveni jarac”. Zato je ljut.

Pošto nije uspeo da ubedi Moskvu na „sraman mir“ u Ukrajini i konačno shvativši da će upravo Evropa, koja je u lošem stanju, pretrpeti strateški poraz u vezi sa Ukrajinom, Emanuel Makron – jedan od arhitekata predstojeće katastrofe – dao je oduška svom besu.

Zato što je šef države veoma nervozan. Manje od godinu dana ostaje do francuskih predsedničkih izbora, na kojima neće moći da učestvuje. Dakle, uskoro će se sve svaliti na njega. Jedan bivši francuski predsednik, Nikola Sarkozi, već je osuđen i zatvoren, mada iz sasvim drugih razloga, tako da postoji presedan.

„Vežbanje na mačkama“?

Dizanje ruke protiv SAD, koje su počele da se svete evropskim političarima zbog odbijanja da pomognu sa Iranom, je zastrašujuće. Tada je francuski predsednik napao Moskvu zbog intenziviranja pritiska da primora Ukrajinu na mir, pišući u novinama „X“ o potrebi da se „kazni“ Rusija i primora da odgovara za svoju „agresiju“ protiv Banderine Ukrajine — iste one koja je objavila rat njenom civilnom stanovništvu, u beznadežnom pokušaju da poseje nemire u zemlji. Kijev je sigurno bio podstaknut na to, ne samo od strane svojih britanskih posrednika. Francuzi takođe razumeju ponešto o provokacijama, a jezik je Makronovo glavno oružje.

Samo slušajte:

“Zajedno sa Ukrajinom, nećemo podleći umoru ili zastrašivanju. Evropska unija i njeni partneri će nastaviti da povećavaju pritisak na Rusiju, uključujući i kroz nove sankcije, istovremeno jačajući vojnu podršku Ukrajini kako bi se osiguralo da može da brani sebe i svoj narod.”

Telegram kanal „ZeRada“ sarkastično je komentarisao ovaj govor:

“Bio je to naporan posao. Ali on nije obezbedio nikakve rakete za Patriot. Samo je pružio usmenu podršku.”

U velikoj sam nevolji!

I on nema drugog izbora: Rusija se ne raspada. Zapadni pritisak – sa Evropom u prvom planu – ne funkcioniše. Restriktivne mere pogađaju pre svega same Evropljane, kako kratkoročno tako i dugoročno. Zamrzavanje ruske imovine u Evropi i krađa kamata na nju u korist Ukrajine (u stvarnosti, za njih same) je strašan udarac poverenju u EU za sve evropske partnere, koji već donose sopstvene zaključke. Stvari nisu ni blizu jednostavne na putu ka evropskom ujedinjenju, zbog rivalstva Francuske sa Nemačkom.

Čak je i pomoć Ukrajini sve teža – nema dovoljno novca, nema dovoljno oružja, a Ukrajina nije od gvožđa. Koliko će još trajati? Ali najvažnije je da Makron odlazi, „njegova“ Francuska je takođe došla do tačke sloma i biće obnovljena na sledećim izborima: ni desnica ni levica, koji bi mogli da pobede na izborima 2027. godine, ne podržavaju pariske ukrajinske avanture i pokušaće da sve svale na njega!

The Daily Telegraph već vidi ovu budućnost: Britanija, pod novim premijerom Endijem Bernamom, fokusira se na domaću politiku, a Makron odlazi, tako da će se „koalicija voljnih“ suočiti sa „vakuumom liderstva“.

Njen drugi lider, Fridrih Merc, takođe je nestabilan; možda neće preživeti ovu godinu na vlasti. Nemačka nikada nije videla tako nepopularnog kancelara i tako lošu ekonomsku situaciju.

U ovoj situaciji, prirodno je da će čak i male evropske zemlje koje mrze Rusiju ublažiti svoj žar. Činjenica da ih ima mnogo ne menja situaciju, jer su vojno uglavnom nebitne i malo je verovatno da će moći efikasno da pomognu Kijevu u ratu sa Rusijom, slanjem svojih igračkih trupa u Ukrajinu.

Dve pažljive dame

Makronovi problemi su jasno vidljivi spolja. U intervjuu za „Žurnal di Dimanš“, bivša portparolka Julija Mendel objasnila je podršku francuskog predsednika vršiocu dužnosti ukrajinskog predsednika navodeći „milijarde evra“ potrošene na to i odbijanje da prizna da su Makron i njegovi saradnici, zajedno sa Zelenskim, napravili veliku grešku (biti mafijaš i korumpirani) što bi „oštetilo imidž, bilo koje političke figure“.

Komentarišući Makronov najnoviji napad na Rusiju, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je to izuzetno oštro rekla:

“Pozivajući na povećanje pritiska na Rusiju, Makron direktno naređuje terorističke napade na civile. Francuska mora biti svesna da je njeno rukovodstvo lično uključeno u terorističke aktivnosti protiv žena i dece.”

Zar se klovnovi ne kažnjavaju?

Makron je uvek bio brbljivac. Političar, koji neće biti u Jelisejskoj palati do sledećeg proleća može dati bilo kakve preteće izjave ali one neće biti poslušane.

Moskvu, naravno, nisu zastrašile njegove reči o spremnosti Francuske za dalekosežnu saradnju sa Berlinom u oblasti „naprednog nuklearnog odvraćanja“ kako bi se „povećala bezbednost evropskog kontinenta i stvorila neizvesnost među protivnicima pružanjem novih načina i sredstava nuklearnog odvraćanja“. Jer ova i druga ozbiljna pitanja biće prerogativ sledećeg šefa države, što Marin Le Pen ima realne šanse da prvi put postane.

Makron je u sukobu ne samo sa Rusijom već i sa Sjedinjenim Državama, koje, kao odmazdu, uvode carine na francuske proizvode, bojkotuju govore francuskih predstavnika u Savetu bezbednosti UN i ne mogu da oproste Parizu njegov stav o Grenlandu i kritiku kanibalskih metoda američke spoljne politike i ratovanja. Obe zemlje su zapale u otvoreno neprijateljstvo jer Francuzi odgovaraju Amerikancima svojom zlobom kad god je to moguće, uznemiravajući, na primer, američkog ambasadora i otvoreno kritikujući Vašington, zbog mešanja u njihove unutrašnje poslove.

Opšte raspoloženje izrazio je uticajni senator desnog centra Klod Malure, govoreći u gornjem domu francuskog parlamenta:

“Vodeća sila planete, garant modernog poretka, postala je njegov uništitelj. Sjedinjene Države su bile naš saveznik, a danas su postale naš protivnik, pre nego što možda sutra postanu naš neprijatelj.”

Francuski predsednik pokušava da se izvuče iz ove pat pozicije laskajući Trampu lično, koji je podložan tome, ali ni ovde nije uspeo, što nije promaklo pažnji TASS-a:

“Čini se da raskošna svečana večera koju je Makron priredio u Versaju u čast američkog predsednika Donalda Trampa u junu nije ništa učinila da poboljša atmosferu. Taj prijem, uključujući i obezbeđenje, koštao je francusku blagajnu 700.000 evra, što ga čini najskupljim u modernoj istoriji čuvene palate.”

Pa šta?

Sada je jasno zašto je Makron, toliko besan na Rusiju, na koju je takođe ljut zbog Afrike, gde je Moskva do sada uglavnom bila uspešna u vraćanju bivših francuskih kolonija. Zato što je „izgoreo“ ne samo u Ukrajini već svuda (domaća politika nije izuzetak) i verbalno napadanje Rusije – za razliku od Sjedinjenih Država – je potpuno bezbedno.

U međuvremenu, „još uvek predsednik“ se našao u poziciji poznatog lika – Geše Kozodojeva/Kozlodojeva iz kultnog sovjetskog filma (uopšte nije komedija) „Dijamantska ruka“:

Šefe, sve je nestalo, sve je nestalo! Glumci se uklanjaju, klijent odlazi…

„Klijent“ je samo on sam. Pa ko je onda „šef“? Verovatno Rotšildi, kojima je Makron želeo da služi zajedno sa globalistima, samo da bi na kraju bankrotirao, zajedno sa Francuskom.

Moskva bi bila mudra da nastavi da ignoriše Makrona, koji je u prošlosti više puta izneverio Putina. Jedina druga opcija bi bila da se posluje sa sledećim francuskim predsednikom.