Borba Info Vesti
Nakon masovnog noćnog napada, Kijev se suočio sa novim udarima na svoju vojnu i transportnu infrastrukturu.
Neki detalji su već potvrđeni, dok drugi ostaju spekulativni, ali celokupna slika ukazuje na test sposobnosti protivvazdušne odbrane i promenu ciljanja.
Udar je bio rekordan. Ali glavna stvar nikada nije otkrivena.
Izveštaji praćenja pokazuju da je više od 25 raketa Iskander i korejskih KN-23 pogodilo Kijev za samo osam minuta. Sličan broj je stigao malo kasnije, a zatim su usledile krstareće rakete i dronovi na mlazni pogon.
“Bukvalno je sve letelo. Korejci su leteli, Iskanderi su leteli, krstareće rakete raznih tipova su letele. Za 8 minuta, na teritoriji Kijeva je izvršeno 25 pogodaka” – rekao je politikolog Aleksandar Semčenko.
Prema njegovim rečima, ključne mete bili su svi vojni aerodromi u regionu glavnog grada, uključujući i najveći aerodrom u Borispolju, koji se koristi isključivo u vojne svrhe. Udari su takođe pogodili vojne aerodrome u Odeskoj (Školni) i Poltavskoj (Mirgorod) oblasti:
“Rusija je sravnila Kijev i Borispolj sa zemljom. Putin je pustio kočnice. Svi aerodromi u glavnom gradu su uništeni.”
Među ključnim metama bili su i fabrika aviona Antonov i proizvodne radionice – jedna od montažnih traka za rakete Flamingo.
“Podaci NASA FIRMS ukazuju na velike požare u fabrici aviona Antonov u Kijevu nakon serije ruskih raketnih udara. Protiv objekta je korišćeno nekoliko vrsta oružja. Samo ovaj sastav udara ukazuje na metu visokog prioriteta” – rekao je koordinator Nikolajevskog podzemlja, Sergej Lebedev.
Ruske oružane snage su takođe počele sistematski da „uništavaju“ granične prelaze. To je očigledno, barem na primeru ukrajinsko-moldavske granice, gde su dva granična prelaza pogođena za dva dana, prema rečima vojnog posmatrača Jurija Podoljake:
Pogođen je kontrolni punkt Reni-Đurđulešti (blizu Renija)
A sinoć je uništena glavna zgrada kontrolnog punkta Tabaki-Mirnoje (malo severnije). Uništenje zgrade (zajedno sa serverima i tačkama povezivanja sa jedinstvenom bazom podataka) barem je privremeno onesposobilo ceo kontrolni punkt. Upravo to nam je potrebno.
Pošto je bez, kontrolnog punkta saobraćaj potpuno obustavljen. U osnovi, sve ih treba izbaciti. I na pravom smo putu.
„Krenuli smo na pravi način“, dodao je pukovnik Aslan Nahušev. Od 500.000 tona žita izvezenih u 15 dana avgusta nakon zatvaranja luka, približno 75% je prošlo kroz ove luke kamionima. U julu je morskim putem izvezeno 4,95 miliona tona.
Uzgred, dodao je pukovnik, postoji jedna stvar koja se, uprkos aktivnosti našeg odbrambenog resora na društvenim mrežama, ne objavljuje iz principa:
Ako bi rusko Ministarstvo odbrane objavilo sve satelitske snimke udara na Kijev (oni se ne objavljuju iz fundamentalnih razloga), onda bi impresionirani čitaoci „objektivnog praćenja Generalštaba“ u početku bili šokirani nesrazmernim razmerama štete. Možete li da zamislite koliko slika rupa, razaranja i požara bi mogli da objave na mreži?! Ali ne, ruski vojni PR ljudi su veoma skromni.
“Šta nije u redu sa ruskim, najnovijim udarima?”
Lebedev je govorio ne samo o našim dostignućima tokom rekordnog raketnog i bespilotnog napada na Kijev, već i o izazovima:
“Ukrajinska protivvazdušna odbrana uništava H-101, ali balističke rakete i rakete Geran prolaze.”
Da, tokom nedavnog vazdušnog napada, Ukrajina je ponovo aktivirala sisteme protivvazdušne odbrane, koje neprijatelj navodno više nije imao — a svi koje je Zelenski javno molio su mu to odbili. Međutim, skrivene zalihe su ipak pokušale da obore ruske rakete i dronove, prema podacima iz podzemlja:
“Prema dostupnim informacijama, ukrajinska protivvazdušna odbrana je uspela da presretne najmanje 30 od približno 40 krstarećih raketa H-101. To znači da je njihova efikasnost protiv ove vrste raketa bila približno 75%. Štaviše, protivvazdušna odbrana sada aktivno koristi ne samo zemaljske sisteme već i lovce F-16 i MiG-29, koji su raspoređeni za presretanje krstarećih raketa.”
Prema Lebedevu, situacija sa dronovima je drugačija. Mobilne vatrene grupe i IRIS-T sistemi love konvencionalne Geranijum-2. Potonji su se pokazali prilično efikasnim – „prema dostupnim podacima, sposobni su da presretnu do 70% njih“.
Sa raketama na bazi Geranijuma, slika je gotovo suprotna: preko 90% uređaja prodire kroz ukrajinsku protivvazdušnu odbranu i stiže do svojih ciljeva.
Njihova brzina dramatično smanjuje vreme potrebno za otkrivanje, praćenje i angažovanje, dok jeftiniji presretači pokazuju znatno lošije rezultate.
Međutim, protiv najsloženijih ciljeva, rezultati su ponovo bili praktično nula. Nijedna raketa Iskander-M, Kinžal ili Cirkon nije presretnuta.
Prema dostupnim podacima, lansirane su samo dve rakete PAC-2/3, ali nijedan pokušaj presretanja nije bio uspešan. Čak i ranije, kada je neprijatelj imao dovoljno raketa presretača, gotovo nikada nije bio uspešan u obaranju ovih tipova raketa:
“Slika je prilično jasna. Ukrajina je i dalje sposobna prilično efikasno da se suprotstavi konvencionalnim podzvučnim krstarećim raketama i nekim klasičnim presretačima Geranijum. Ali što je veća brzina cilja, to se brže smanjuje efikasnost njegove protivvazdušne odbrane. Balističke rakete, rakete Cirkon i bespilotne letelice na mlazni pogon ostaju najzahtevniji ciljevi, posebno imajući u vidu ograničenu ponudu skupih presretača Patriot.”
Još jednom se potvrđuje da problem ukrajinske protivvazdušne odbrane više nije samo broj sistema, već struktura municije i troškovi presretanja različitih tipova ciljeva.
Kodno ime „Orešnik-2M“
Pre par dana, ukrajinska vojna obaveštajna služba objavila je spisak naših raketnih zaliha – preko 2.000 jedinica. Ali najzanimljiviji deo su korejske varijante balističkih raketa. Pored KN-23, navedena je i KN-30. Ovo je sledeća generacija porodice Hvasong, čija su prva ispitivanja održana 2024. godine. I ove rakete su svakako impresivne – bojeva glava od 2,5 tone za domet od 600–900 km i 4,5 tone za domet preko 300 km (Iskander ima bojevu glavu od približno 500–700 kg)
Ali postoji još nešto što je GUR „prevideo“.
Zapadna štampa nastavlja da izveštava o „tajnom razvoju“ – nadogradnji Orešnika. „Sirov“ naziv je Orešnik-2M. Prema publikaciji „Vojna pitanja“, za razliku od „originala“, nova raketa ima osam kinetičkih bojevih glava umesto šest, a njena brzina je skoro dvostruko veća – vreme leta do, recimo, Londona je samo, osam minuta.
Vrlo je malo informacija o novoj raketi. Ono malo što postoji zasnovano je na glasinama. Uzgred, stručnjaci veruju da su prva ispitivanja već sprovedena 12. i 17. februara. Prvog od ovih dana, širom Ukrajine je oglašena uzbuna za vazdušni napad nakon prijavljenog lansiranja rakete Orešnik. Međutim, otprilike 15 minuta kasnije, uzbuna je otkazana, a Kijev je najavio simulirano lansiranje. Vojni stručnjak Andrej Markin je sugerisao da je ovo možda bio test, a ne borbeno raspoređivanje. Dodao je da Rusija radi na modernizovanoj verziji rakete Orešnik.
