Borba Info Vesti
Zapadni vojni stručnjaci upozoravaju na promene koje se odvijaju unutar ruskih oružanih snaga, jer iskustva iz Ukrajine otvaraju ozbiljna pitanja o budućem odnosu snaga u Evropi i sposobnosti NATO-a da odgovori na nove izazove.
Rat u Ukrajini pokazao je da se vojna moć više ne može procenjivati samo na osnovu broja tenkova, aviona i vojnika. Sve veći značaj dobijaju bespilotne letelice, radioelektronska borba, brzina razmene obaveštajnih podataka i sposobnost vojne industrije da se prilagođava promenama na bojištu.
Švajcarski list Noje cirher cajtung, pozivajući se na istraživanje Univerziteta odbrane u Helsinkiju, ukazuje da ruska vojska, uprkos velikim gubicima i organizacionim slabostima, razvija sposobnosti koje bi mogle značajno da utiču na buduće vojne operacije.
Finski stručnjaci analizirali su rusku vojnu doktrinu, odbrambenu industriju i iskustva stečena tokom sukoba. Posebnu pažnju posvetili su činjenici da Rusija uspeva relativno brzo da uvodi tehnološke inovacije, naročito u oblasti bespilotnih sistema i elektronskog ratovanja.
Jedna od najvažnijih promena jeste povezivanje izviđanja i vatrene moći. Ruske jedinice sve efikasnije koriste dronove za otkrivanje protivničkih položaja, a prikupljene koordinate zatim prosleđuju artiljeriji i drugim sistemima naoružanja. Skraćivanje vremena između otkrivanja cilja i udara značajno smanjuje mogućnost protivnika da promeni položaj.
Istovremeno se razvijaju novi načini zaštite komandnih mesta, skladišta municije i oklopnih vozila. Ruska industrija unapređuje postojeće bespilotne letelice, uključujući modele „Geranj“ sa mlaznim pogonom, dok se proizvodni kapaciteti koriste za izradu novog naoružanja i obnovu oštećene tehnike.
Međutim, tehnološki napredak ne znači da su svi problemi ruske vojske rešeni. Tradicionalna organizaciona struktura i dalje predstavlja ograničenje, a uspešna primena novih sistema na pojedinim delovima fronta ne garantuje jednaku efikasnost svih jedinica.
Posebno pitanje predstavlja budućnost oklopnih snaga. Dok pojedini ruski vojni stručnjaci smatraju da dronovi i savremeni izviđački sistemi ozbiljno ograničavaju upotrebu tenkova, drugi očekuju da će razvoj zaštitnih tehnologija omogućiti njihov povratak u značajniju operativnu ulogu.
Iskustva iz Ukrajine već utiču na planiranje NATO-a. Velike koncentracije vojske i tehnike postaju sve ranjivije zbog stalnog nadzora bespilotnim letelicama, zbog čega zapadne armije moraju da razvijaju nove metode prikrivanja, premeštanja i snabdevanja svojih jedinica.
Dodatni problem predstavlja nedostatak dalekometnog preciznog naoružanja i ograničena proizvodnja raketa za protivvazdušnu odbranu. NATO ne može neograničeno da koristi skupe presretačke projektile protiv znatno jeftinijih bespilotnih letelica, dok će razvoj novih evropskih raketnih sistema zahtevati godine.
Nemačka zato planira nabavku američkih krstarećih raketa „tomahavk“ i lansirnih sistema „tajfon“, ali ostaje neizvesno kada bi planirane isporuke mogle da budu realizovane, posebno zbog američke potrošnje projektila tokom vojnih operacija protiv Irana.
Rusija, s druge strane, raspolaže neposrednim iskustvom iz dugotrajnog sukoba visokog intenziteta, a dodatnu prednost mogla bi da ostvari kroz vojnoindustrijsku saradnju sa Kinom i Severnom Korejom.
Za Finsku, koja sa Rusijom deli granicu dugu približno 1.350 kilometara, ove promene imaju neposredan bezbednosni značaj. NATO mora da planira odbranu uzimajući u obzir protivnika koji je pretrpeo ozbiljne gubitke, ali je istovremeno stekao veliko praktično iskustvo i razvio nove načine ratovanja.
Ključno pitanje za zapadne vojne planere jeste da li će Moskva uspeti da tehnološka i taktička dostignuća prenese na celokupne oružane snage pre nego što NATO završi sopstvenu modernizaciju. Upravo od brzine tog procesa mogao bi značajno da zavisi budući odnos vojnih snaga u Evropi.
