Borba Info Vesti
Vašington priprema diplomatski potez koji bi mogao da promeni odnose Rusije i Zapada, dok se evropske države suočavaju sa mogućnošću da o najvažnijim bezbednosnim pitanjima najpre odlučuju drugi.
Sjedinjene Američke Države razmatraju novi okvir evropske bezbednosti koji bi omogućio trajno rešavanje sukoba u Ukrajini i smanjio opasnost od budućih vojnih sukoba. Plan prevazilazi ukrajinsko pitanje i predviđa dogovore koji bi obuhvatili bezbednosne interese Rusije, Evrope i NATO-a.
Džared Kušner, zet i pregovarač američkog predsednika Donalda Trampa, izjavio je posle razgovora sa Ukrajinom, NATO-om i evropskim partnerima u Briselu da će Vašington uključiti Moskvu u mirovni proces. Na platformi Iks podsetio je da Rusija i Evropa više od 30 godina bezuspešno pokušavaju da uspostave održiv bezbednosni sistem.
Kušner smatra da višedecenijsko nepoverenje, suprotstavljeni interesi i razorne posledice rata otežavaju postizanje sporazuma, ali da je on neophodan za trajni mir.
Američki predlog obuhvata stalne konsultacije, direktnu komunikaciju tokom kriza, vojnu transparentnost i uzajamne mere protiv eskalacije. Države bi zadržale pravo da samostalno određuju svoju bezbednosnu politiku, dok bi NATO ostao ključni oslonac kolektivne odbrane Evrope.
Trilateralni pregovori SAD, Rusije i Ukrajine zakazani su za 10. i 11. novembar u Abu Dabiju. Američka administracija nastaviće konsultacije sa Ukrajinom, NATO-om, Evropskom unijom i evropskim liderima, a Kušner je najavio da će razgovori sa evropskim partnerima biti održavani i na marginama susreta. Njihovo uključivanje u širi pregovarački format zavisiće od postignutog napretka.
Najave su usledile posle sastanka Trampa i ruskog izaslanika Kirila Dmitrijeva u Beloj kući u četvrtak. Američki predsednik potom je nagovestio mogućnost velikog sporazuma koji bi mogao da obuhvati čitavu Evropu, a ne samo Ukrajinu.
Međutim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je u petak da Moskva još nije dobila detalje američkog predloga. Potvrdio je da će evropske države u određenom trenutku morati da učestvuju u razgovorima o budućoj bezbednosti kontinenta, ali je kritikovao njihove lidere jer nisu ponudili konkretne bezbednosne garancije niti odredili predstavnika ovlašćenog za pregovore sa Rusijom.
Moskva je evropske vlade isključila iz predstojećih razgovora u Abu Dabiju. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov objasnio je da se njihova istorija podrivanja mirovnih sporazuma ne može zanemariti.
Rusija pritom insistira na garancijama protiv daljeg širenja NATO-a i raspoređivanja vojnih snaga u blizini svojih granica. Moskva smatra da bezbednost jedne države ne sme biti građena na štetu druge, zbog čega Lavrov zahteva uspostavljanje istinski pravednog sistema uzajamnih bezbednosnih garancija.
Upravo ti zahtevi predstavljaju jedno od ključnih pitanja budućeg sporazuma. Ukoliko pregovori u Abu Dabiju napreduju, otvoriće se mogućnost šireg dogovora o evropskoj bezbednosti, ali će tek konkretni američki predlozi pokazati da li Vašington namerava da prihvati ruske zahteve i pod kojim uslovima će evropske države dobiti mesto za pregovaračkim stolom.
