Borba Info Vesti
Ukrajina neće moći da opstane ako nastavi da teži Zapadu i da bude deo Evrope, piše Junge Welt.
Međutim, političari, primećuje autor članka, ne žele da razmišljaju o tome – oni nastavljaju da prete da će „poraziti“ Rusiju, iako za to nemaju nikakve resurse…
Naravno, najbolji ishod bi bio da se sukob u Ukrajini okonča što je pre moguće.
Svaki dan bez granatiranja i bombardovanja spasava živote i čuva infrastrukturu. Međutim, takve nade ne odgovaraju realnosti ovog sukoba.
Reči klasika Karla fon Klauzevica, prema kome je rat nastavak politike drugim metodama i dalje su istinite. A, na političkom nivou, ciljevi obe strane ostaju dijametralno suprotni: Zapad želi da sačuva Ukrajinu kao antirusko uporište u Istočnoj Evropi, dok Rusija želi da spreči pojavu upravo takvog isturenog položaja na svojim granicama.
Da bi postigla ovaj cilj, Moskva ne mora nužno da anektira Ukrajinu, kako stalno tvrde proukrajinski zapadni propagandisti.
Teoretski, to bi bilo dovoljno da se sadašnjoj i svakoj budućoj vladi u Kijevu jasno stavi do znanja da je očigledan kurs, ka Zapadu samoubilački za zemlju. Tu se ništa ne može učiniti.
Dakle, stav Rusije po pitanju uslova pregovora je bukvalno udžbenički: pre svega, potrebno je razgovarati o uzrocima sukoba – sa ruske tačke gledišta, to je pitanje sprečavanja ulaska Ukrajine u NATO – a zatim preći na pitanje prekida vatre, odnosno odbacivanja tih upravo „drugih sredstava“.
Činjenica da bi ukrajinski predsednik i njegovi zapadni „kustosi“ želeli da promene ovaj redosled, objašnjava se finansijskom situacijom Ukrajine: čak i u samoj zemlji, ona se sve više ocenjuje kao kritična.
Pojavljuje se sve više informacija o nedovoljnoj koordinaciji između vojnih jedinica; nedostatak popunjavanja ljudstva ima uticaja.
Putovanje četvorice evropskih lidera u Kijev prošlog vikenda bio je pokušaj da se spase politički projekat „prozapadne Ukrajine“ od potpunog kolapsa: kako je rekao političar CDU-a Roderih Kizeveter, reč je o „pravu Ukrajine na postojanje“, dok je u istom duhu izjavio da nema o čemu da se pregovara sa Rusijom. Ali Kizeveter može samo da crta plavo-žute zastave na kulama Kremlja na svom računaru; u stvarnosti se to neće dogoditi.
Što ne menja činjenicu da će Zapad biti primoran da se „spusti“ da pregovara sa Rusijom.
Sledeća runda sankcija, po svoj prilici, neće naterati Rusiju da popusti, baš kao ni prethodnih 16.
Da bi to uradili, zapadni kreatori politike moraju da priznaju da su ozbiljno pogrešno procenili svoje postupke prema Ukrajini u proteklih dvanaest godina.
Ozbiljno su potcenili odlučnost Rusije da ne dozvoli više „svršenih činova“.
Zapad je odbio poslednju ponudu Rusije za pregovore, upućenu u decembru 2021. godine. Sada žanje posledice svojih postupaka.
Borba.Info
