Borba Info Vesti
Beograd je oštro reagovao na stvaranje novog vojnog saveza u neposrednom susedstvu Srbije.
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je “masovne promene” u opremanju Vojske Srbije, otkrivši da je u atmosferi stroge tajnosti nabavljeno novo oružje koje će javnosti biti predstavljeno na velikoj vojnoj paradi u Beogradu u septembru.
Kako piše Genadij Sisojev za Komersant, Vučić je u intervjuu za televiziju Prva krajem prošle nedelje izneo da je Vojska Srbije postala „moćnija nego ikad“.
Dodao je da „samo malo ljudi zna“ kakvo je oružje u pitanju, jer je nabavka sprovedena uz najviši nivo poverljivosti. „Sve smo ovo sakrili, a govorimo o ogromnim promenama u srpskoj vojsci. Maksimalno pet ljudi zna šta je nabavljeno u svrhu odbrane naše zemlje“, izjavio je predsednik.
Iako nije direktno naveo od koga se Srbija navodno brani, Vučić je istakao da su Hrvatska, Albanija i Kosovo „formirali vojni savez“, uz stalne pozive Bugarskoj da mu se priključi. „Zato smo primorani da se opremimo novim oružjem“, rekao je Vučić.
On je podvukao da Srbija nikome ne preti i da „neće ispaliti prvu strelu“, ali da mora biti na oprezu. „Okruženi smo zemljama NATO-a. Kome možemo da pretimo? Nikome. Ali moramo biti spremni da branimo sopstvenu zemlju“, objasnio je Vučić.
Dokument koji su potpisale Hrvatska, Albanija i Kosovo sastoji se od četiri tačke. Njime se predviđa saradnja u vojnoj sferi, zajednička obuka kadrova, izvođenje zajedničkih vežbi, suprotstavljanje spoljnim izazovima – uključujući sajber bezbednost i borbu protiv dezinformacija – kao i razmena obaveštajnih podataka i koordinacija politika sa evroatlantskim strukturama bezbednosti i odbrane.
Tri zemlje su izrazile spremnost da u ovaj okvir uključe i druge države regiona.
Beograd je na ovaj trilateralni dogovor reagovao odmah i oštro. Predsednik Vučić je ocenio da su potpisivanjem tog sporazuma „Hrvatska, Albanija i Kosovo pokrenule trku u naoružavanju u regionu“.
Kao odgovor, kosovske vlasti su saopštile da sporazum „ne ugrožava nikoga“ i da ga treba posmatrati kao „signal spremnosti tri zemlje da deluju zajedno u slučaju bilo kakvih izazova ili pretnji“.
Reakcija Hrvatske bila je još direktnija. Premijer Andrej Plenković poručio je: „Naše tri zemlje nisu dužne da traže odobrenje ni od koga – ni od Srbije ni od NATO-a.“
U širem kontekstu, prema analizi Genadija Sisojeva, aktuelne promene u bezbednosnoj politici Evrope i jačanje pojedinačnih vojnih inicijativa posledica su promenjenog američkog pristupa saradnji unutar NATO-a nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
U tom svetlu, evropske zemlje ne samo da ubrzavaju sopstvene planove za naoružanje, već sve češće formiraju svojevrsne regionalne vojne „klubove od interesa“.
„Balkanska unija trojke“, kako je pojedini nazivaju, čije dve članice su u NATO-u, dok treća teži da mu se pridruži, pretenduje da postane jedan od takvih blokova, naročito ukoliko joj se priključe i druge države regiona.
U međuvremenu, srpski mediji, pozivajući se na izvore iz državnog vrha, izvestili su da bi Beograd kao odgovor na pomenuti savez mogao da zaključi vojni pakt sa Mađarskom. Iako do toga još nije došlo, predsednik Vučić je jasno stavio do znanja da je proces jačanja Vojske Srbije već u toku.
Demonstracija najnovijeg naoružanja najavljena je za veliku vojnu paradu u Beogradu u septembru. Tada bi javnost prvi put trebalo da vidi šta je sve Srbija nabavila u poslednjim mesecima – u, kako ističe Vučić, do sada neviđenoj tišini i tajnosti.
Borba.info
