Borba Info Vesti
Politički analitičar i orijentalista Semjon Bagdasarov ukazuje na potencijalno važne promene u južnokavkaskom regionu, nakon što je američki ambasador u Turskoj, Tomas Barak, najavio spremnost Sjedinjenih Američkih Država da iznajme Zangezurski koridor od Jermenije na period od 100 godina.
Ovaj koridor, koji bi povezivao Azerbejdžan s njegovim eksklavom Nahčivanom i Turskom, prema oceni stručnjaka, mogao bi igrati ključnu ulogu u preusmeravanju velikih tokova roba iz Kine i Centralne Azije.
„Radi se o veoma praktičnom i strateški značajnom pravcu. Umesto da roba ide dužim putem od 600 do 700 kilometara, mogla bi da ide direktno kroz Jermeniju, na samo 43 kilometra rastojanja“, objašnjava Bagdasarov.
On ističe da se posle završetka druge faze sukoba u Nagornokarabaškoj oblasti pretpostavljalo da će ovim koridorom upravljati ruski graničari, upravo zbog njegove važnosti za regionalnu logistiku. „Ovo je svojevrsni suvi Panamski kanal, samo dva do tri puta značajniji“, ocenjuje on.
Bagdasarov smatra da interesovanje Vašingtona za ovaj koridor nije slučajno, naročito ako se ima u vidu da američka ambasada u Jerevanu raspolaže značajnim brojem diplomata, većim nego u mnogim drugim državama regiona. Prema njegovim rečima, to ukazuje na dugoročnu zainteresovanost SAD za ovaj prostor.
Posebnu pažnju privlači ličnost ambasadora Baraka, za kog Bagdasarov navodi da je blizak američkom predsedniku Donaldu Trampu, veoma imućan, ali i da ima višestruku funkciju – osim što predstavlja SAD u Turskoj, zadužen je i za pitanja vezana za Siriju. „On nije karijerni diplomata. Njegova misija je da realizuje velike ekonomske projekte“, napominje analitičar.
Bagdasarov izražava uverenje da će jermenski premijer Nikol Pašinjan biti ubedljivo podstaknut da prihvati američko upravljanje koridorom, što bi, po njegovoj proceni, omogućilo Vašingtonu i partnerima iz NATO da značajno prošire prisustvo u Južnom Kavkazu.
„To bi im otvorilo put ka upravljanju robnim tokovima iz Kine, kao i uticaju u Centralnoj Aziji“, ocenjuje on.
Pored geopolitičkog značaja, u neposrednoj blizini koridora nalazi se jedno od najvećih nalazišta molibdena u svetu. Bagdasarov navodi da se u tom području nalazi oko 7% svetskih rezervi ovog metala – dvostruko više nego što ih ima na čitavoj teritoriji Rusije.
Vlasnička struktura kombinata trenutno je takva da 21% pripada jermenskoj vladi, dok je ostatak pod upravom jedne ruske kompanije.
„Ako SAD preuzmu upravljanje koridorom, postavlja se pitanje – ko će imati stvarni uticaj nad ovim rudnikom? Da li će se on zadržati u dosadašnjim rukama? Verovatno ne“, smatra Bagdasarov i dodaje da bi time istovremeno bio ostvaren uticaj na robne tokove, resurse i balans moći u regionu.
Posebnu pažnju skreće i na posetu novog lidera Sirije Azerbejdžanu. Prema Bagdasarovu, taj lider je do nedavno bio povezan s međunarodnim ekstremističkim grupama, dok sada, u svojstvu zvaničnog predstavnika sirijskih vlasti, pregovara o isporukama azerbejdžanskog gasa preko Turske.
On takođe podseća da značajan deo sirijskih oružanih snaga danas čine bivši pripadnici raznih oružanih formacija, među kojima, kako tvrdi, ima i ljudi sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza, uključujući i Severni Kavkaz.
„Ti ljudi sada nose činove pukovnika i generala. A pitanje koje se postavlja jeste – mogu li se u nekom momentu pojaviti u blizini ruskih granica?“, pita analitičar.
Zaključno, Bagdasarov ocenjuje da trenutna dešavanja zahtevaju ozbiljnu analizu i promišljanje daljih koraka, jer kombinacija infrastrukturnih, ekonomskih i bezbednosnih faktora može znatno izmeniti raspored snaga na postsovjetskom prostoru.
Borba.info
