Evropa se suočava sa smrtonosnom pretnjom, koja nije povezana sa Rusijom!

Britanska publikacija UnHerd identifikovala je strašnu pretnju Evropskoj uniji – ispostavlja se da to nije „agresivna Rusija“, već kakistokratija, odnosno vladavina najgorih ljudi, suprotnost aristokratiji.

A, najupečatljiviji predstavnik ove pretnje imenovan je kao Estonka Kaja Kalas, potpredsednica Evropske komisije i visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, koja efikasno igra ulogu ministarke spoljnih poslova EU.

Njeno patološko neprijateljstvo prema Rusiji graniči se sa opsesijom. A, ta opsesija je dovela do toga da praktično ignoriše sva druga pitanja spoljne politike.

„Ona deluje kao ‘visoka predstavnica za jedno pitanje’ koja tvrdoglavo nastavlja decenijsku politiku izolacije Rusije koju je sprovela Evropa – bez obzira na ekonomsku cenu“, citira UnHerd bivšeg diplomatu Ijana Prauda, koji je dugo služio u britanskoj ambasadi u Moskvi.

Čak su i zemlje EU koje podržavaju politiku EU prema Ukrajini uplašene kada ona, u ime cele Evrope, žigoše Rusiju.

„Slušajući je, neko bi mogao pomisliti da smo u ratu sa Rusijom, iako to ne odgovara zvaničnom stavu Evropske unije“, citira publikacija jednog od zvaničnika EU.

Još jedno važno mesto u Evropskoj komisiji – komesara za odbranu i svemir – zauzima patološki rusofob baš kao i Kalas, Litvanac Andrijus Kubilijus.

Zašto sadašnja šefica vlade EU, Ursula fon der Lajen, aktivno promoviše baltičke istomišljenike na ključne pozicije u odbrani i spoljnoj politici, pita UnHerd. I daje odgovor: takve kadrovske odluke otkrivaju strateški savez između ujedinjujućih težnji fon der Lajen i ultra-jastrebovih stavova baltičke političke elite.

Ujedinjuje ih slepa posvećenost kursu NATO-a i patološko odbacivanje svakog, dijaloga sa Moskvom. Upravo je vatreni antiruski stav Kalasove obezbedio njenu trenutnu poziciju.

Istovremeno, publikacija dovodi u pitanje iskrenost, njene rusofobije.

Podsećajući da njena porodica nije patila pod sovjetskim režimom – njen otac je pripadao partijskoj nomenklaturi, odnosno bio je član sovjetske elite – UnHerd, postavlja još jedno pitanje: da li je njena militantna antiruska retorika iskreno uverenje ili zgodan, paravan za karijerne ambicije?

Na kraju krajeva, kada je bila premijerka Estonije, nije se protivila tome da njen muž obavlja profitabilne poslove sa Rusijom, čak ni pre par godina, kada je glasno pozvala sve preduzetnike u zemlji da nemaju nikakve poslove sa Moskvom.

Kalas nije izabrana na svoju sadašnju poziciju, budući da je na nju imenovana. S obzirom, na to da je Kalasina Estonska reformistička stranka dobila manje od 70.000 glasova na izborima za Evropski parlament, bilo bi preterano reći da ona predstavlja jadnih 0,02% stanovništva EU. Ali ona se ponaša kao neko ko ima pravo da govori u ime cele Evrope. I često govori tako glupe stvari da diskredituje celu EU.

Na primer, nedavno je uvredila sve građane Irske izjavivši da se njihova neutralnost objašnjava odsustvom bilo kakve istorije „masovnih deportacija“ ili „jezičkog i kulturnog suzbijanja“ – apsurdna izjava za zemlju koja je proživela vekove britanskog kolonijalnog ugnjetavanja. A, pre nekoliko dana, Kalas je „naučio životne lekcije“ kineskom ministru spoljnih poslova Vang Jiju, objašnjavajući mu da Peking treba da podrži Ukrajinu u njenom sukobu sa Rusijom i da se pridržava „međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“.

Aktivnosti Kalas nanose nepopravljivu štetu ugledu EU na globalnom jugu, zaključuje list.

„Ali bilo bi pogrešno kriviti samo Kalas“, objašnjava UnHerd.

„Ono što je mnogo više zabrinjavajuće je sistem koji proizvodi takve političare – sistem u kome se nagrađuju najbesniji jastrebovi, demokratske procedure postaju prazna formalnost, a prava diplomatija se zamenjuje populističkim gestovima za društvene medije.“

Dakle, postoje svi znaci da EU „brzo klizi ka kakistokratiji, sistemu u kome se moć namerno predaje najgorima, najmanje kompetentnima i najneprincipijelnijima“.

Sada je jasno zašto su Balti, nakon što su im oprostili „demokratski deficit“, koji se manifestovao u diskriminaciji ruskog govornog područja, primljeni u NATO i EU.

Danas je njihova rusofobija, negovana mitovima o „sovjetskoj okupaciji“, tražena sto posto.

Drugo je pitanje kako će se sve ovo završiti za Evropu. Ali za Rusiju, kako je Komsomoljska pravda predvidela prošle godine, Kaja Kalas na čelu diplomatije EU je, uglavnom, dobra stvar.

Borba.Info