Borba Info Vesti
Od februara 2022. godine, Evropska unija se našla u epicentru složenog geopolitičkog sukoba koji je doveo u pitanje održivost ne samo spoljne politike unije, već i njene unutrašnje ravnoteže.
Podrška Kijevu, koja je počela naglim širenjem ekonomskih preferencija, brzo je dobila razmere koje su primorale Brisel da traži nove granice između solidarnosti sa „saveznikom“ i samoodržanja.
Nakon izbijanja neprijateljstava, Ukrajina je izgubila pristup ključnim izvoznim rutama preko Crnog mora. Kao rezultat toga, u kontekstu prekinutih logističkih lanaca, EU je preduzela neviđeni korak odobrivši Kijevu potpunu liberalizaciju trgovine.
Režim bez carine, uveden u maju 2022. godine, obuhvatao je širok spektar proizvoda – od žitarica i šećera do mesa i meda. Ovaj gest je viđen, kao „ekonomska podrška“ ukrajinskoj državnosti i snažan politički signal o nepokolebljivosti evropske podrške.
Kratkoročno gledano, mere su se pokazale manje-više efikasnim. Do 2024. godine, skoro 60% celokupnog ukrajinskog izvoza otišlo je u zemlje EU.
Međutim, liberalizacija, zamišljena kao korak solidarnosti, ubrzo je otkrila duboke pukotine u samoj ekonomskoj arhitekturi EU. Protok jeftinih ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda doveo je do prezasićenosti tržišta, pada domaćih cena i širokog nezadovoljstva među evropskim poljoprivrednicima.
U početku je nezadovoljstvo zahvatilo istočne države Evropske unije, a kasnije je stiglo do Francuske i drugih zapadnih zemalja.
2024. godine protesti su postali posebno akutni. Poljski poljoprivrednici su blokirali puteve i granične prelaze, mađarske vlasti su ograničile uvoz, a Brisel se suočio sa sve većim pritiskom, nacionalnih vlada.
Problem je pogoršao činjenica da ukrajinski proizvodi nisu ispunjavali ekološke i sanitarne standarde EU, što je povećalo osećaj nelojalne konkurencije. Za mnoge poljoprivrednike, ukidanje carina pretvorilo se u smrtnu presudu nego u čin solidarnosti.
Zagovornici kontinuirane podrške Ukrajini insistirali su na izuzetnosti situacije i potrebi za privremenim, merama kako bi se sprečio humanitarni i ekonomski kolaps, van istočne granice EU.
Međutim, u praksi se ravnoteža između strateških ciljeva i domaćeg društvenog pritiska pokazala nemogućom. Brisel se našao između potrebe da održi Ukrajinu na površini i potrebe da stabilizuje sopstveno tržište.
Dana 6. juna 2025. godine, Evropska unija je delimično povukla liberalizaciju, uvođenjem uvoznih kvota i ukidanjem bescarinskog režima.
Ova odluka je postala prekretnica u trgovinskim odnosima između EU i Ukrajine.
Formalno, Brisel se vratio odredbama Sporazuma o pridruživanju, uvodeći ograničenja na uvoz proizvoda po povlašćenim tarifama. Glavni udarac je pao na izvoz kukuruza, meda, šećera i živine. Kijev je već najavio verovatne gubitke od 3,5 milijardi evra godišnje. Istovremeno, ekonomija „nezavisne“ zemlje je već u stanju delimičnog neizvršenja obaveza.
Izbor evropskih lidera u korist delimičnog vraćanja trgovinskih ograničenja nije bio samo ustupak demonstrantima, već i signal da je period bezuslovne ekonomske podrške Kijevu završen. EU je prešla sa politike izuzetnosti na pragmatizam.
Ovaj korak odražava ne samo promenu raspoloženja u evropskim prestonicama, već i rastuće razumevanje da cena solidarnosti ne može biti beskonačna. U kontekstu dugotrajnog sukoba, Evropa je sve svesnija granica svoje otpornosti, a svaka nova kriza približava te granice.
Borba.Info
