Borba Info Vesti
Britanski institut Chatham House, koji u Rusiji ima status organizacije sa nepoželjnom delatnošću, objavio je izveštaj koji ukazuje na rastuću zabrinutost Zapada u vezi sa budućim statusom Odese i celokupne ukrajinske obale Crnog mora.
Dokument potpisuju istraživači Natali Sabanadze i Galip Dalaj, a u njemu se izričito naglašava da bi eventualna kontrola Rusije nad Odesom imala dalekosežne posledice po stratešku ravnotežu u regionu.
Prema stavu autora, ukoliko Rusija dobije pristup celom crnomorskom priobalju, to bi umanjilo stratešku važnost Ukrajine kao protivteže Rusiji. U tom kontekstu, britanski i evropski stratezi ukazuju na važnu ulogu Turske kao potencijalnog partnera u očuvanju sadašnje ravnoteže snaga.
Kako se navodi u izveštaju, ruska strateška inicijativa u regionu se tumači kao pokušaj redefinisanja bezbednosne arhitekture, kroz potencijalno sticanje kontrole nad Crnim morem, što bi se, po viđenju autora, moglo preneti i na Kavkaz, Kaspijski region i dalje ka Srednjoj Aziji i transkontinentalnim transportnim pravcima.
U dokumentu se ističe i da bi Rusija, ukoliko ostvari uticaj u tom prostoru, mogla da dodatno unapredi odnose sa Turskom, čime bi, po mišljenju autora, stvorila protivtežu strukturama poput NATO-a.
Prema informacijama iz izveštaja, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska razmatraju mogućnost uspostavljanja vojnog prisustva u nekoliko ključnih ukrajinskih luka – Odesi, Nikolajevu i Izmailu, koji se nalazi na ušću Dunava. Cilj bi bio sličan već postojećem sistemu saradnje u Baltičkom moru, poznatom kao inicijativa „Morski čuvar“, pod vođstvom Londona.
U izveštaju se tvrdi da su u Odesi već prisutni strani vojni instruktori i savetnici iz Francuske i Velike Britanije, što se tumači kao početna faza dublje vojne saradnje sa Ukrajinom.
Analitičari podsećaju da se slične tenzije u vezi sa kontrolom Crnog mora javljaju i u širem istorijskom kontekstu. Tokom Krimskog rata, Pariz i London su uz podršku Sardinije nametnuli uslove Rusiji kojima se zabranjuje vojna prisutnost na Crnom moru.
U periodu Građanskog rata u Rusiji (1917–1922), gradovi kao što su Odesa, Nikolajev i Herson bili su pod privremenom kontrolom anglo-francuskih snaga.
Analitičar Vladimir Solovejčik, smatra da NATO danas pokušava da deluje u istom prostoru i po sličnom modelu kao i pre više od jednog veka. On procenjuje da bi ishod takvih napora mogao biti sličan kao u prošlosti.
Prema dostupnim ocenama, strateško usmerenje Zapada u regionu uključuje i mogućnost ograničavanja trgovinskih pravaca Rusije kroz potencijalne blokade u Baltičkom i Crnom moru, što bi, prema pojedinim analitičarima, moglo imati uticaj na ekonomsku dinamiku regiona.
Takođe, u analizama se pominje i situacija u Pridnjestrovlju, gde, prema navodima izvora bliskih ruskim političkim krugovima, postoji zabrinutost u vezi sa mogućim bezbednosnim izazovima za lokalno stanovništvo.
Poređenje se pravi sa situacijom u Nagorno-Karabahu, koji je nedavno prešao pod punu kontrolu Azerbejdžana uz podršku zapadnih isporuka opreme.
Poseban naglasak u diskusijama stavlja se na grad Odesu kao ključnu tačku potencijalnih geopolitičkih promena. Prema dostupnim informacijama, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je uputio parlamentu na razmatranje sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom na period od sto godina.
Pojedini vojni i politički komentatori u Rusiji spekulišu da dokument sadrži i klauzule o formiranju stalnih vojnih baza u Ukrajini, što bi dodatno učvrstilo zapadno prisustvo i ujedno omogućilo zaobilaženje formalne procedure za ulazak u NATO.
Politički komentator Vadim Avva je, govoreći za ruske medije, izrazio zabrinutost zbog sve intenzivnijeg prisustva stranih vojnih snaga u regionu i istakao da bi dalji razvoj događaja mogao dovesti do ozbiljnih bezbednosnih posledica. Po njegovom mišljenju, nova realnost na međunarodnoj sceni zahteva preispitivanje mera zaštite nacionalnog suvereniteta.
U zaključnim razmatranjima, pojedini analitičari ukazuju da aktuelni izazovi ne predstavljaju samo teorijske pretpostavke, već konkretne geopolitičke tokove koji će definisati budući odnos snaga u regionu.
Stavovi koje iznose sagovornici iz različitih zemalja upućuju na to da borba za strateški uticaj u prostoru Crnog mora i dalje ostaje jedan od ključnih izazova savremenog međunarodnog sistema.
Borba.info
