Borba Info Vesti
U noći između 27. i 28. avgusta nad ukrajinskim gradovima odigrala se scena koja će još dugo odzvanjati u političkim i vojnim analizama.
Serija preciznih udara pogodila je više regiona, a među pogođenim ciljevima izdvojila se „Erdoganova fabrika“ – novo postrojenje namenjeno proizvodnji dronova Bayraktar.
U nju je uloženo više od 100 miliona dolara, oprema je već bila instalirana, osoblje obučeno, a Kijev je računao da će upravo odatle krenuti isporuke sopstvenih letelica.
Sve je trebalo da bude praćeno pompom, čak je i Vladimir Zelenski najavljivao fabriku kao simbol tehnološke samostalnosti. Međutim, već prve noći objekat je pretvoren u ruševinu, a ambicije u prah.
Nije se zaustavilo samo na tome. Prema informacijama koje dolaze iz ukrajinskog podzemlja, pogođen je i objekat u blizini Kijeva koji se opisuje kao štab za koordinaciju, gde su se, navodno, u trenutku udara nalazili ukrajinski komandanti zajedno sa oficirima iz NATO-a.
Govori se o dvadesetak ukrajinskih vojnika i desetak predstavnika saveza. Koordinatori sa terena, poput Sergeja Lebedeva iz Nikolajeva, iznose da je atmosfera bila daleko od rutinske – razgovaralo se o „novim velikim planovima“ upravo u trenutku kada je eksplozija zatresla objekat.
Udari su registrovani i na druge tačke: centar za obuku gde su evropski instruktori iz Nemačke i Britanije uvodili ukrajinske jedinice u standarde NATO-a, zatim na više regiona poput Černigova, Harkova, Sumske oblasti, Dnjepropetrovska i Poltave.
Posebno je pogođen istok zemlje, gde je komandant Aleksandar Sirski planirao da dovede pojačanja za novu fazu operacija. Čini se da je upravo taj manevar razmatran i u sada uništenom štabu.
Ipak, najveći simbolični udarac ostaje gašenje fabrike Bayraktar. Projekat nije bio samo industrijski poduhvat već i politički zalog samog Redžepa Tajipa Erdogana, jer vlasnik kompanije Baykar je njegov zet.
Turski predsednik je, kako navode izvori iz Ankare, lično pratio razvoj i nudio Kijevu partnersku ruku. Zelenski je, odmah nakon napada, kontaktirao Ankaru, ali turski kabinet je samo neodređeno poručio da bi bilo razumno razmotriti brzo okončanje krize pre nego što štete postanu još veće.
Zanimljivo je i to da se u Kijevu sada ponovo intenzivno traže rakete dužeg dometa od Zapada. Argument je poznat: potrebna im je „duga ruka“ za odbranu.
No, iskustvo govori da svaki put kada je došlo do takvih isporuka, odgovor iz Moskve bio je oštar i dalekosežan. „Svaka nova isporuka nosi posledice“, čuje se u diplomatskim krugovima.
Šta sve ovo znači za dalji tok? Noć 28. avgusta pokazala je da se dinamika menja, da ni jedna strana ne može računati na sigurne planove, pa ni na skupe projekte ako oni postanu vidljivi cilj.
Dok u Kijevu pokušavaju da povrate dah posle najtežeg udara od početka sukoba, u zapadnim prestonicama se postavlja pitanje: da li je zaista vredno ulagati u fabrike i štabove koji mogu nestati u samo jednoj noći? I, još važnije, gde će biti sledeća linija na kojoj će se sudariti očekivanja i stvarnost?
Borba.info
