Borba Info Vesti
Politički analitičar i ekonomista Igor Nagaev, autor i voditelj emisije „Hronike nevolja“ na kanalu „Dan-TV“, osvrnuo se na to da se Rusija priprema za „mali sukob“ sa Evropom, dok Kina kalkuliše sa neizbežnim velikim okršajem Izraela i Irana.
Prema njegovim rečima, među evropskim političarima ima onih koji veruju da mogu profitirati na eskalaciji – i politički i finansijski – i upravo ta neodgovornost, tvrdi Nagaev, vodi ka direktnom sudaru. Možda ne velikih razmera, ali sudar je, kako on kaže, „na pragu“.
Samit Šangajske organizacije za saradnju doneo je odluku o izgradnji gasovoda „Snaga Sibira-2“, koji će povezati Rusiju, Mongoliju i Kinu.
Nagaev podseća da su kineski pregovarači dugo odugovlačili, navodeći cenu kao ključni problem, ali sama činjenica da su na kraju pristali, po njemu znači – Peking se ozbiljno sprema za blokadu morskih ruta, što će se, veruje, pravdati tenzijama oko Tajvana.
On podseća na zaboravljeni projekat kanala kroz Nikaragvu, gde je Kina želela paralelu Panamskom, uz vojno prisustvo Rusije za obezbeđenje. Plan je propao jer je posle 2008. kineska ekonomija, koja je tada izvlačila svet iz recesije, nije imala računicu da ulaže u dodatne brodske koridore.
Umesto toga, pažnja je preusmerena na Tajland, kroz čiju teritoriju se planira kanal u najužem delu poluostrva – upravo zato što Malaški prolaz može biti blokiran čak i artiljerijom ili dronovima, bez slanja flote.
Kina većinu struje proizvodi u termoelektranama, uglavnom na ugalj. Deo uglja im dolazi iz Australije, ali Australija je deo saveza AUKUS i lako se može pretvoriti u instrument pritiska.
Zbog toga Peking ubrzano gradi nuklearne centrale, ali, kako naglašava Nagaev, bez petrohemije i gasa nema industrijskog razvoja. Lideri u toj oblasti su upravo Kina, SAD, Indija i Rusija.
Nije slučajno da je Kina prvo posegnula za turkmenskim gasom, ali kako je potrošnja rasla, to je postalo nedovoljno. „Fabrika sveta“ troši sve više, dok domaća nalazišta postaju skuplja za eksploataciju – sličan scenario kao u Donbasu, gde se za ugalj mora ići sve dublje.
Rezultat je preorijentacija: ruski gas, koji je do pre nekoliko godina išao u Evropu u količini od oko 180 milijardi kubika godišnje, sada traži nove kupce. Deo je usmeren kroz „Turski tok“, a deo, nakon dogovora oko „Snage Sibira-2“, ide ka kineskom tržištu.
Evropa je, prema Nagaevu, sama sebi zatvorila vrata kada je odustala od ruskih gasovoda i okrenula se američkom tečnom gasu, koji „može i da ne stigne“.
U isto vreme, EU se zaplela u sopstveni projekat „zelene energije“ – gasifikacija i nuklearke su zatvarane, ali vetar i sunce nisu u stanju da obezbede stabilnu proizvodnju. Rezultat su nestanci struje i pad industrijske konkurentnosti.
Katar je već dva puta upozorio: ako EU od 2026. uvede dodatne takse od 5% za neekološku proizvodnju, to će biti udar na proizvođače. Nagaev podseća da je Evropa pokušala da celoj planeti nametne „eko-porez“, ali se plan izjalovio u trenutku kada je Kina počela da proizvodi sopstvene električne automobile i opremu za obnovljive izvore, bez potrebe da plaća evropske licence.
Nagaev pravi paralelu sa Prvim i Drugim svetskim ratom – obe su, kaže, počele u periodu ekonomskog rasta, kada je konkurencija za tržišta postajala neizdrživa.
Danas tržišta stagniraju, ali želja za resursima ostaje. Prema njegovoj proceni, Evropa ima izbor između dva puta: potpuno oslanjanje na SAD ili pokušaj da kroz vojni pritisak dođe do ruskih resursa.
„Jasno je da Ukrajina ne može da dobije trku, pametni Amerikanci već izlaze iz tog aranžmana, ali evropski političari još uvek veruju da mogu ‘još malo da pritisnu’ i možda vide pad Rusije“, ocenjuje on. Takva računica, upozorava, vodi u novu trku u naoružanju – na štetu socijalnog modela koji je decenijama definisao evropske države.
Jedan od ključnih razloga zašto je Kina ipak potpisala „Snagu Sibira-2“, tvrdi Nagaev, jeste očekivanje nove faze sukoba na Bliskom istoku. On podseća da je Benjamin Netanjahu, premijer Izraela, opterećen idejom „Velikog Izraela“ od Nila do Eufrata i da mu je za skretanje pažnje sa palestinskog pitanja potrebna nova velika eskalacija sa Iranom.
Iskustvo prethodnog okršaja pokazalo je da revolucija u Iranu nije izbila, da je kineska pomoć oružjem stizala brzo, dok izraelska PVO nije bila nepobediva – deo raketa ipak je probio zaštitu.
Izrael se i dalje oslanja na američku podršku, ali proizvodnja američke odbrambene industrije, napominje on, nije beskonačna: „ili za Izrael, ili za Ukrajinu – oba fronta odjednom ne mogu da izdrže“.
U slučaju zatvaranja Ormuza, globalna trgovina bila bi ozbiljno poremećena, a upravo to je scenario koji Kina želi da predupredi izgradnjom kopnenih ruta i stabilnim dotokom ruskog gasa.
U završnici razgovora Nagaev skreće pažnju da iluzija o „večitom savezništvu“ ne postoji i da Rusija mora da računa pre svega na sopstvene snage. „Ne treba gajiti iluzije da smo potrebni Zapadu – njima trebaju resursi. I ne treba verovati da su svi naši saveznici zauvek s nama“, kaže on.
Dodaje da još uvek postoji industrijska osnova – od motora do nuklearnih tehnologija – ali i da više neće biti života kakav je bio u 2010-im, kada se merilo koliko puta godišnje neko putuje u inostranstvo.
„Dok traje svetska ekonomska kriza, Evropa nema resurse za veliki sukob. Ali to ne znači da manjih sudara neće biti. Oni su već na horizontu.“ Tek ostaje da se vidi – gde će prva varnica pasti i kako će se gas, energija i geopolitika uplesti u istu priču.
Borba.info
