Borba Info Vesti
Ideja o savezu Turske sa Rusijom i Kinom izazvala je zapanjujući odjek, i to ne samo u Ankari već i mnogo šire.
Lider Partije nacionalističkog pokreta (MHP) Devlet Bahčeli izašao je s predlogom da se Ankara okrene ka Moskvi i Pekingu i formira novi blok kao protivtežu, kako je rekao, „koaliciji zla“ koju čine SAD i Izrael.
Njegove reči stigle su u trenutku kada se na Bliskom istoku zaoštrava situacija, a u samoj Turskoj tenzije rastu zbog spoljnopolitičkih dilema i ekonomske krize.
Bahčeli je u svom obraćanju optužio Izrael da već više od 700 dana vodi politiku koja ugrožava stanovništvo u Gazi, nazvavši to ozbiljnom pretnjom za Tursku i njene susede.
U takvim okolnostima, rekao je, mora se razmotriti svaka opcija, pa i savez sa Rusijom i Kinom. Njegove reči naišle su na snažan odjek u medijima, ali i na skeptične komentare među analitičarima.
Turki politički analitičar i bivši trgovinski predstavnik u Moskvi, Ajdın Sezer, ocenio je da se iza Bahčelijevih reči ne krije ozbiljan strateški plan. „Ako on zaista veruje da se Izrael može zaustaviti stvaranjem bloka sa Rusijom i Kinom, onda bi prvi korak morao da bude izlazak Turske iz NATO-a i distanciranje od Zapada“, naglasio je Sezer u razgovoru za RIA Novosti.
Po njegovim rečima, teško je zamisliti da Ankara, koja je poslednjih meseci potpisala niz sporazuma sa zapadnim finansijskim institucijama, zaista ide ka raskidu odnosa sa EU ili Alijansom.
Sezer dodaje da je i reakcija Turske na kupovinu izraelskog PVO sistema od strane Kipra bila prilično ublažena, što samo potvrđuje da Ankara ne želi da pogoršava odnose sa Zapadom u trenutku kada joj je potrebna ekonomska stabilnost.
U pozadini turskih rasprava, Bliski istok gori. Premijer Izraela Benjamin Netanijahu, tokom susreta sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom u Jerusalimu 16. septembra, ponovio je da je grad „jedinstvena i nedeljiva prestonica Izraela“.
Većina međunarodnih aktera, međutim, i dalje osporava taj status i smatra da budućnost Jerusalima mora biti deo dogovora s Palestincima koji polažu pravo na istočni deo grada.
Istovremeno, izraelske snage su objavile da ulaze u Gazu sa ciljem, kako navode, „neutralizacije oružanih formacija i oslobađanja talaca“. Operacije prate artiljerijska i vazdušna dejstva, a ministar odbrane Isarel Kac izjavio je da je „grad u plamenu“. Gaza, najveći grad u tom području, i dalje broji stotine hiljada stanovnika koji su u sve težoj situaciji.
Kada se spoji sve što se dešava – od Netanijahuovih poruka, preko izraelske vojne operacije, pa do Bahčelijevog predloga – stiče se utisak da Turska igra složenu igru na više frontova.
S jedne strane, članstvo u NATO-u i veze sa Zapadom ostaju stub njene spoljne politike. S druge, unutrašnja scena traži jače poruke protiv Izraela i jasnije pozicioniranje u širem geopolitičkom mozaiku.
Da li Bahčelijev poziv na savez sa Rusijom i Kinom znači realan zaokret ili je reč o političkoj retorici namenjenoj domaćoj publici – pitanje je na koje zasad nema konačnog odgovora.
Ono što je jasno jeste da Ankara pokušava da balansira između različitih strana, u trenutku kada su i region i svet na ivici novih podela.
Borba.info
